Стармали

156

Но иа тсав 1асћеп '8 ? Шта се смејете ? Како ће друкче разумет детс своје катихете. Ох благо вами, Срцчићи ма;ш Што сте се Душан и Милош звали. Сад сте бар 1$^ап, а неки Р1б*а, У место Христа имате Кришта — Ал то је ништа. Хоћете цркву да љубе људи, А овде отров трује нам груди, Та вашу веру, наш једини спас, Узимљу силом од јадника нас Онако рег бравз. Да има човек и ГЈаттез-Ка1;пг Мора се једит на то лелкес ур, Зато смо некад и били славни, Доле смо били сви нравославни Сад смо продани. У кућу нашу, шаљу нам Цвејане, Док нас не баце у лутуране, У цркви слово, хој мајко мила Придика није по века била — немају ж штила а . Ал доста сада, не могу више, Никакво перо, тај јад не пише, Попа се карта, па повуче „шнур", Оеи му веле: Ј61 уап 1е1кезг ггг Ја велим: — Воп јопг. Б.

Разглаголствија. Кад људи већ сасвим не знају о чему ће говорити, онда почињу о времену. Па то да радимо п ми. Дакле као што знате дошло је време запаре, или како други кажу, дошло ,је време : з а п а р е. Запаре грају јуна, јула, августа, а „за паре," то траје пуних 12 месеци сваке године. Запаре утичу разоравајући на тело, а „за паре" то утиче опет разоравајући на душу. Дакле као што видите злочеснијег времепа од данашњег не мога човек ни замислити. Стари завети се у данашњем времену баш не одржавају лако, али се бар једпа тачка „Старог завета" испуњава. Сваки данас, као што је писано, „у зноју лица свога, једе хлеб свој," па чак и онај, који иначе о зноју другога живи. У овом времену 8ноја велика је срећа што нам државнп сабор није на окупу, јер да он још решава и да закључује, ала би се тек онда наопако грађани знојили. Ја мислим да је то с планом удешено тако, да с« због сабора звојимо у ладвијима месецима, а од сувца у топлијим. Да ме свађе обоје уједио — наопако. У овом времену требало би свугде да се полива, но ја бих рекао, да се то не извршује одвише. Код нас у Н. Саду осим оно мало „поливања" што

је било код агенцнје, није било ничег више. А „поливање" много хасни и опште се препоручује, јер кад се добро ж полива," онда се јако спречава — смрад. То важи нарочито за наше време, или још боље рећи за „наше доба." Познато је и то, да имамо прашине више но што је право. Ал мени се чинп, да је лакше прашину гугати, него писати о њој. Тургењев је писао некад о диму и рекао: „свеје то дим, дим . . . дим . . . диа . . . и ништа више. Нема пламена. * А кад погледамо унаколо по Европи, морамо рећи : све Је прашива, прашина, прашина. У Бугарској су подигли неки највећу прашину. Та је нрашина тако огромна ла неће бити тако брзо добро. .Јер и кад падне каква благотворна киша, онда ће тамо за дуго времена бити још страшна блата. То ће се блато морати колима вући из Бугарске. па ће тек онда наступити пријатност. Кад је о времепу реч, пе може се прећутати бура и олуја, која је недавно беснила. Она је догпла, као обично после многих тихих и мирних дана, и то баш онда, кад су многи мислили, да ваљда никад више, ни после 100 година, неће бити ни најмањег ветрића. Та бура п холуја поступала је исто тако, као да није ништ друго радила, него учила историју човечанства, па се угледала на народе. Дошла је кад је ваздух био притешњен, кад је већ хтело да се од силне мирноће појави — смрад. Холуја као холуја, сломила је баш највеће и најкруће дрвеће, и починила силну штету, ал је после тога био ваздух чистији, здравији, а од оне кпше која је ишла у свези с холујом, било је опет силне хасне. Је ли нужда да пишем и о комарцима ? Та има их готово толико исто мпого, као егзекутора. Егзекутори у Угарској разиђоше се по народу, усљед Тисине наредбе, да за 6 недеља морају сваког обићи, а кад оду, нек се сваки има због чега почешати,. код кога год су били. Само се то приметило, да кад дође човек с комарцом у додир он се ночеше кад кад но руци, по челу, али никад иза увета, међу тим кад дође човек с егзекутором у додир, он се опет увек почеше само иза увета. Комарци и егзекутори, као да су поделили улоге, те допуњују једно друго исто онако, као сунце и угарски сабор. Јер као што сам већ напред рекао, кад није угарски сабор на окупу, те се држављапи због саборских закључака не морају знојити, онда долази сунце до највише тачке на небу, те нас натерује на зиој. Но треба да нрестанем с овим разглаголствијем о времену. Читаоци ће наћи у том разглаголствију бар нечег шал^ивог, само ако узму ствар са праве стране. То ће бар сваки признати, да је врло шаљиво, кад неко но овој силној припеци хоће да буде још и шаљив. Шаљиво је напослетку и то, што има новинара који морају писати новине и у оним месецима, кад нпко не чита. Но кад је гу шалу завео и „Сгармали" нек вам не буде криво. што у овој прилици и са „разглаголствија* цури зној, те има више воде у њему, но што би то иначе нраво било. ©