Стармали

155

* * Ово дава ће се помрачити сунце, али не свакоме, н нс свуда. Види се дакле да ни у помрачењу нема иравде, но ће бити само онда, кад једаред свима свтгде сване. +

Ћира. Нашем Добу" не допада се песма којом је у »Стармалом" оплакан наш дичви ђорђе Натошевић. У тој песми нема никакве идеје, Спира Па није нико ни удешавао да се „Нашем Добу" допадне. Ћира. Али што му је онда неправо што у тој песми има само три строфе, дакле није н» толико дугачка колико јс покојников гроб широк. Спира. Знаш, то ће јамачно бити по правилима нове појетике : 1., Свака надгробна песма мора бити удешена према ширинп раке. 2., Што год мање пдеје у којој песми има у толико дужа треба да буде иесма.

П Ј С Л И Ц е. Пештанскп повинари измислили да сс већ воде преговорп између Србије и Дрне Горе. То су само измислили па већ кукају и наричу. А да шта ћо би.и кад таке ствари не узморају измшпљакати.

Можда ће то бити срећа младога Кобурга, што има добар нос.

А можда 1.С му баш то бити несрећа, — т. ј.

се Јајтелес а мними брица оде са ирата, да се послепола сахата, кад је Јајтелес опет хркати ночео, врати и опет куцне . . . „Та које већ, сто му . . .!" раздера се Јајтелес пробудив се опет из најслађег сна. — „„Молићу нокорно, ја сам брица, обријао сам све кунтове у горњем спрату, иа сад је ред на Вас.* 1 ' — „Нека 1>аво носи и Вас и Ваше кунтове! Ја нећу да се бријем. разумете ли V" љутито одговори Јајтелес, окренув се дувару. — Заспао је опет, и баш сањао, како му је једна муштерија наручила пет хиљада комада цица са небесном бојом, облак гранчицама и сребрним звездица а, кад ал' опет на вратима: „Куц! куц!!"- . . Сад већ није ни питао ко је, него се раздера што га грло носи : „Јесте чули ! Ако још једаред дођете неће Вас ии пилићи скупити, безобразник један! До врага одатле, јер ако ти изађем, слети ћеш са басамака суноврат! . . . Назови брица хтео се угушити од смеја, видећи да ће му алан добро испасти, па како је већ близу зора била, обуче се, плати своју собу, и у пролазу крај бербернице. која је нуз гостиону била, сврати унутра и рекне,

аво допусти неким великим силама да га вуку за нос — имаћеду за шта повућв.

~ Читамо у „Сремцу* да је илочки посланик г. Арсенић добио из Пеште неке позлаћене ексере. (Но, то ће га за цело још већма приковати «а ЈТешту). 44 1 . Ј1ако може бити да виша власт забрани подизање споменика Филппу Вашњићу, — јер колико се сећамо Вишњић није спевао ни једну песму бану Кусну. [ ј . Чудо како др. Навловић и то прпзнаје, да му је Миша Д. шешир са главе одћушнуо. Могао је казати да је он сам (од стра) шешир пред Мишом скинуо. (Могло би се и то веровати).

0 ° с . За шго др. Стева Павловић говори о неким модрицама и масницама ? — Је ли он то баш видио ? Анђелић вели да за то не посећује министре у Нешти што му је тешко пењати се уз степенице. (Можда ће му лакгпе бити силазити се нуз степенице.)

Ода „1е1кш иг К -у. (У четиријезика ) Ах, \уав гит ТеиГе1! ђавоља мода! 8о 1ап$е 2еИ зоћоп, ии једна ода. Ал шеше Неггеп, ^еЛиИеп 81е пиг, Он је на реду, он је ап <1Је Тоиг наш — лелкес ур. Па господине, кажте ми сада; (Али мађарски): придите чада!

да одма иде момак и да куцпе на вратима Бр. 0, тамо чека један путник, који би се рад одма обријати, јер ће са влаком даље. — Брица се одма спреми и ено га већ куца на вратима сиротог Јајтелееа. — Унутри све је мирно, брица куцну мало јаче, — па још јаче, .... али сад се уједаред нагло огворише врата и ћушка за ћушком осу се на главу невинога брице а сав се ходник разлегао дреком : „Угурсузе! Ниткове! Зар си опет смео доћи ? Хуло берберска!!" . . . Може се мислити, да је и брица од чуда и бола дрекао и никао, иа низ степенице стругнуо да врат поломи; Јајтелес онако необучен за њим ... дрека и вика!! . . . Сва се кућа узбунила. . . Ухватише Јајтелеса па држ! . . недај! . . „Луд човек!!". . . Па полиција. . . Иа истрага! . . Иа тужба! . . 11а обрана! . . Па осуда I . . . 11 а рест: фор. 25, — глобе и 24 сахата одмора. с оне стране браве ' . . . Да је Бајтелес међутим пазарио —• о томе нема сумњеДр. Назбулбуц.