Стармали

162

.СТАРМА.Ш" БР. 21. ЗА 1887.

иризнала, ал су му заго ношшари приз н ат е л н и, и ми му захваљујемо што нам је дао мало штофа, да њвме кубуру своју мало нокријемо. Но има још и други ствари на свету. Сад су н. нр. неки новинари провашли да је Мориц Паја дссна рука Тисина. А пошто је баш Тиса Морица Пају Новом Саду поклонио, то је ои тиме и своју десну руку Новоме Саду пружио. И ко нема дру^а посла, могао би написати оду у славу измирења државне идеје мацарске са народним потребама српским. Има још неке новости која мирише на мпр. Фолнеговић и Црнковић, Буланже и 1 г егу угледали се на Павловића и неће се дуелирати. Треба ли миру неће гаранције. Ваљда бива још што на свету. Овде онде провирује мало госпођа гсолера. Даклем рат може постати сасвим излишан. — јер госпођа колера и без топова и без торпеда и без бајонета уме напунпти гробља (само што не уме оелободити робл,а). Пошто новинама које излазе у Орбији није забрањен улазак у уредништво »Стармалог", то и оданде имамо шта чути и прибележити. Сад тек излази много дело на Видело. Открива се подземна стаза између Бутрића, Малобабића и господина Миће Гарашанина. Та ту се убијало на команду, а крало се и харало се на дохват. Даклем није истина да ће седмогодишња ера Гарашанова битп црним словима убележена у књизи повеснице српске, — та ће слова бити црвена — крвава. — Богата су та господа, на коју се сад прстом пружа. — али правда је сад села на своје место, и правда се не да поткупмти. Још и то знамо да се у Србији у велико ради на поправцн устава. Дај боже срећно и паметно. Сад бар добро знамо како не треба да буде, а то ћс нам знање помоћи да ура^имо онако како треба да буде.

У ш т и п ц и, Кобург је прво послао своју пратњу у Бугарску, па оада отишао он. Кад дође до одласка из Бугарске онда ће сигурно прво отићи он, па онда његова пратња. * Новине јављају, да је Кобурга ,0 р и ј е н т* (запад) донео преко Дунава у Бугарску. Зна.ш смо то и без новина. * Кобург је отишао нреко Т у р н е. ('амо нек доцније не буде, да га когод — т у р н е. * * * Сад при путу кажу да ће Кобург обићи Лом. Сад може бпти, ал хоће ли га моћи обићи и после. * Аг- & Кобург је рекао, да неће ићи у Бугарску, док не нита Европу. Но предомислио се. Сигурно зато ; што неће имати кад питати ни овда Евроиу, кад буде одлазио из Бугарске. * * * Сваки зна како су се 1'ерман и ми:ронолит Сава састали ове године у Глајхенбергу. Ако се до године гдегод састану, можда ће онда Сава бити а Герман не бити — митрополит. * * * Није добро бити стар. Много човек види. А није добро бити ни млад, јер га лако превиде, као „Стармалог" у Србији. Стипа у брљи. Оиио се буњевац иа ђе иратио с ! гајдашом. Како је кишовито време било надне у брљу. Ево ти жене му, почне га | ужити, а и молити само да устане из брље, ма га иосле и враг однео. Аја, неће Стипе; него јој одговори: „Ајд иђи жено, мани ме се, оћу да се гавалирим."

ШФдджетжк. Чудан лек, II! а .1 а у ј е д н « м ч и п у. Напиоао Ј. IX. С. Особе: Марија БогатиК. гркова жена. Нивола БогатпК. син јој — лечник. Ката ЦветиК. јчитељева нсена; сестра Марији. Јелка ЦиетиП, кћи јој. Бошко СреВковпК, друг Никодин — свршен медццинар. Догађа се лети у врту. Пред вече. Прва појава. ПовеКи врт. Ц десно и лево ееница. а у њој клуна. Марија и Ката седе у сеници а Јелка с,' шета ио врту и бере цвеПе. Јелка. Тако! Бар ћу да наберем шарног цвећа, сложићу га у киту, на ћу га сутра понети у купке, у „Сунћевац," па ако он већ тамо буде, предаћу му га, нека га мирише, нека му мирис прича како ми је било чекати читаву годину дана. — (Откине цвет.) Ала је овај диван! Баш ћу га пољубити ; (пољуби га) лепше ће да мирише. — Знам да ће га и он пољубити. Еј мој Бошко, да знаш како те је Јелка жељна, да знаш како те силно љуби. Како те љуби, да вене за тобом. Бепе, као што ће и ово цвеће увенуги. Тако, сада је готова. Да дивне ките цвећа!

ј Иа како дивно мирише, да се болан лечи. -— Баш да га I се намиришим, да ми мало одлаве, да ми лакше буде грудима. (Мирише.) Бадава ! Док ми не спазе очи њега, дотле је све узалуд. Све је узалуд, док се не надишем свежег ваздуха у дивној околини зеленог „Сунчевца." — Ала ће ми годити, кад се винем као нтица у оном зеленилу — а Бошко ће ме из нрикрајка да посматра, па ће да ми пође на сусрет. И он сутра долази у „Сунчевац," бар тако је Николи нисао, ја сам својим рођепим очима писмо читала. Ала би ја овамо своје журила да што пре идемо, да није Бошко тамо. Кад би строго узели неби ја требала ни да идем, јер сам здрава, само ми га је душа жељна, да га види. Кад га видим, оздравићу и бићу весела и несташна као кошута у лугу. — Ох, мило цвеће ! Исиричај му Јелчино туговање. Испричај мом милом Бошку. Ката (која се дотле са Маријом разговарала.) Јелка! Јелка. Заповедајте мама ! Ката. Оди душо амо ! Јелка (дође ближе.) Јесте ли што хтели, слатка мама? Ката. Тетка ти има нешто да каже. Марија. Јелка душо, иди у собу па доведи тог клипана'? Јелка. ј „ Ката I К ° Га? ЈлгП Ха, |