Стармали

„СТАРМАЛИ" ВР. 21^ ЗА 1887 .

Газда Лука. (ПетвФИ.) Куда хако нагло газда Лука ? „Та у крчму, море сто му мука! Разљутих се јако на Марину, Па сад идем тражит' лек у вину. Дотле виче, праска, плаче, хуће, Док не морам отићи од куће: Јер да ми је још дуго читала, Читава јој не б' остала глава." Жена му зла, слушкиња још гора, Свака плетка кол'ко и не мора. Код куће би седио газд' Ј1ука. Ал избади г' жена на сред пута. Газда Лука пије, пева, кличе, Докле боктер десет не повиче, Тад устаде, иа се кући сели, А братија „лаку ноћ" му жели. Ал ево га, где се враћа натраг . . . Газда Лука који је сад хандраг? „Дотле ми је лармала проклета Док је добро нисам издевета ! П'онда дођох где с браћа веселе; Ту ћу пити све до зоре беле. * * * Слушкиња му чегртаљка права Сутра дан је ово чегртала: Код куће би спав'о газда Лука, Ал жена га не пусти унутра! Вассћав. Сигурна порука. Фрајла Мицика имала је код кројача у оближњој вароши нову хаљину са турниром и свима, нужним реповима. Никола. Да, мама, и тај јунак, то сам ја! (За себе.) Оно јест мало чудвовато али је са свим природно. — Хоће девојка у „Сунчевац" да види свог милог Бошка. Сладак је он! — а незна овамо да сам јавио Бошку, да данас вечерњим влаком доће мени у госте, а да не иде у „Сунчевац." Он ми је одговорио да усваја програм, и уједно да ће да запроси руку моје миле сејке, која тако лепо плаче. — Е кад би јој показао писмо, оздравила би још пре шест! Јелка. Иа ја опда да не идем у „Сунчевац ?" Николе. Да, већ да останеш лепо код куће. Јелка. Па шта ћу ти код куће? Никола. Да те лечим. Ката. А чиме? Никола. Па леком ? Марија. А где ти је ? Никола Код мене. И то увек код мене и па нуту, и кад сиавам. у опште: увек. Ката. Па да видим те пилуле. Марија. Ил је можда какав теј. Никола. Хоћеш ли прогутати ? А Јелка ? Јелка. Та шта? Никола. Па лек. Јелка. (Кроз плач.) 11а дај га овамо макарсе отровала! 1

| — Ча' Груја, њен комшија имао опет посла у каропш ш шта је било прече, него да га фрајла Мицика умоли, да јој донесе њену нову хаљину, али да пази на њу, да се не изгуби! . . . Ча Груја Је добар човек, обећао је и извршио; — хаљина је била у неки завежљај иажљиво спремљена, та знате, за Бога да се не угужва! Ча Груја метне завежљај у кола, па како је морао проћи кроз село Н. сврати га мало кум Мија, на једну — две речи ! Боме они при те две — три и омркли, а ча Груја сад терај што брже кући . . . Успут му се задрема, а он, једно што немаде јастука, а друго од стра, да се завежљај не изгуби, — тури га себи иод главу и сдатко заспи! .... Дошав кући остави на млађима. да коње испрегну, а он онако дремован заборави на свој — јастук, кога слуга Митар, који је увек у колима спавао, као згодно подглавље употреби . . . Сутра зором ево фрајле Мицике, а ча Груја брже боље па у кола па њој у руке ону — леаињу, шта ли је било ?!!! Продужење можете знати и без мене. Др. Казбулбуц. Неколике шаљиве бугарске народне песме. С бггарскога нревео Л». Л—ћ л. ОЈ Када мати умираше, Она мене ззклињаше Ниског драгог да не љубим,, Нити ниског, нит' високог, Ја оволих пустог драгог, Деда старог кожухара, Капа му је три дни дуга, Три дни дуга, дан широка, Педаљ-човек, лакат-брада. Ја отидох у градину, Где се бори с малим мравом; Нивола. (Исто тако.) Не бој се чедо моје слатко! Ево ти лек! (Загрли је и пољуби.) Ката. Је л' то све ? Марија, Знала сам да ће тако што бити. Јелка. (За себе). Хајд да је Бошков пољубац, можда би и оздравила, ал овај ме баш неће излечити. Никола. Ала сте ви чудан свет. Што лечник важе, то је свето, јер он не лаже никад. И опет вам кажем да ће Јелка до шест сахата бити здрава, а сад мамице и тетице, будите тако добри, идите па поставите сто, за вечеру. Марија. А што ти мени заповедаш? Ката. Е гле ти нећака! Никола. (За себе) Како ћу их отерати да поставе, јер Бошко тек шго није дошао. Ха! Знам! (Гласно). У осталом мени је свеједно, тата је казао, а знате кад он каже. Марија. Добро, добро! Не мораш ми и ти . . . Никола. (За себе.) Оћеш, мама, да даш сина на школе? Ката. Хајдмо. (Одлазе.) Јелка. Хоћу ли и ја ? Никода. Ти ћеш ту остати, а кад буде шест сахата избијало ви дођите, да видите Јелку — здраву. (СвршиКе се.)