Стармали

161 „СТАРМАЈШ"

Нрву вест о томе, донела је једна бечка еобарица из Е л б е т а л а, дакле из места где је Кобургов дворац. А треба заиста, да су се у оно време устумарали по Елбеталу: чланови бугарске владе, кувари, собарице, послужитељи и . . . и . . . неки мади телеграми из Немачке и Енглеске. Кад су дакле разни бечки кувари, послужитељи и собарице чуле, да Бугари траже господара, одоше и они да понуде Кобургу своје услуге. Нарочито ]е много одлазило у Елбетал бечких собарица. Није ни чудо. Оне су ко мислиле: „Кад се принц Кобург поузда у се, да ће почнстити и у ред довести сву Бугарску, зашто се не би оне у се поуздале, да ће моћи почистити и у ред довести његове собе." То сумогле мислити тим пре што је Кобург невешт у уређивању државе и што не ужива поверење Бугара, до чпм су оне веште у уређивању соба, а уз то су се надале, да ће стећи пуну милост и поверење Кобургово. Ове посете бечких собарица много су буниле Кобурга, и он се можда зато тако често и бупио прц бројању дугмади. Доста то, да \е већину њих отправио те рекао: „Не треба ми." Код једне се само издао. Не знам зашто, тек ју је видио, оп уздану и рече: »Врло ми је жао, ал је број собарица које могу водити у Бугарску, већ попуњен. Да поведем још више, могли би Бугари посумњати да сам Турчин, а мени изгледа, да Бугарима данас пису ни Турци тако мили, као Немци. Ето, та је собарица дошла у Беч, те разгонила тмину и неизвесност с Европе. Пуче глас по свету: Принц Кобург је нопунио број собарица, које мисли водити собом у Бугарску, дакле — отићи ће. Што се тиче послужитеља, повео је само неколико собом. То је можда зато, што га је бугарско изасланство уверавало, да ће му сви Бугари врло верКата. Е гле ти њега, како нам се подсмева. Марија. Е то је знаш у школи научио ! Јелка. Добар је мој браца! Никола. То ми је данас најленши комплименат, што сам га примио. Јелка. Па је ли ти жао, браца, што се нећемо видети читавих шест недеља ? Никола. Ко се неће видети ? (За себе) Ова мисли да ће у „Сунчевац." Хоћеш, ал нећеш ! Јелка. Па ко други, ја и ти ! Никола. А што се неби виђали ? (За себе). Сад ћу се чинити као да ништа незнам, а овамо еам јој сад у соби рекао да ћу рећи нред тетком, да треба да иде у купку. Ката. Па знаш да ћу сутраја и Јелка у „Сунчевац," зар ниси сам рекао да је крајње време већ. Марија. Иди, гледаш га само где се луди. Никола, Ја ништа не знам. (За себе.) Ала ће се једити. Јелка. Е кад не знаш, а ти знај! Ја сутра идем у „Сунчевац" да се купам и да се лечим. Разумеш ? Никола. А што би ти ишла чак тамо, кад ћеш ти оздравити и овако. Јелка, А како ?

БР. 21. ЗА 1887.

но служити. Принц Кобург јс из истог узрока повео и кувара, јср се нада, да му Бугари неће никад попару скувати. # * После опог гумарања но Елбеталу, устумарали су се и Бугари. У Вадину, Силистрији, Лому, Трнови, спрема се свет да дочекује кнеза. Цео је свет на улицама, на има чак и депутација са села. Да вам покажем само две групе : Онде се извупило неколико грађана.— „Дакле ће зацело доћи? — пита један. „Ко ?« »Онај Швабо, бсчлија, лутеран, шга ли је. Наопако, шта ћо то још бити од нас?" „Кажу да се устежс и боји" — примети трећи. „Дао би бог да и не дође." Мало подаље иде начелник у разговору са среским канетаном. — „Обрукасмо се пред свим поштеним Славенством," јада се начелник. „Тако је то. Кобург долази сам, осваја нас без војске, ми се не мичемо" одговори други. У том прође тај исти капетан поред оне гомиле људи чији смо разговор мало пре прибележили. Он диже капу у вис и викну: „Д а живи Кубург б р а ћ о! * „Живио Кобург!" заори се бурно, „одушевљено" из опе гомиле. Мало подаље стоји немачки новинар па бележи одушевљење народно. У страни опет иде кумпанија војске. Тојестрах. И зато се народ претвара пред начелником а начелник пред народом. Војници виде, па и они мисле у души: „Све ти то хоће провлетога — Кобурга." Е па, „живио Кобург!" Само дал може овако стање дуго трајати. + Ката. Мислиш Никола ? Никола. Сасвим лечо. Јелка. А кад ? Никола. До довече. Ката. То је баш оно: Живио Тодор, да се чини говор. Марија. Баш ! Никола. Лепо до довече. (Мисли се.) Д,ок не буде шест сахата, то је мислим доста брзо, ни један четврт сата неће трајати и Јелка ће на моје питање, баш кад буде шест избијало, овако одговарати. — Јелка,, јеси ли била болесна ? — Она ће одговорити: јесам. — Јелка, јеси ли еад болесна? — Нисам ! — Били ишлау „Сунчевац" да се прођеш ? — Неби ! — Кажем вам она мора оздравити. Јелка. Да оздравићу ! (Кроз шач.) Само хоћеш да ја останем код куће. Ката. Још ти је до шале! Никола. Какве шале ? Ја вам озбиљно кажем да ће оздравити. Марија. Само ви идите сутра рано. Чујеш га где трабуња ту, тек што је ночео да лечи, он ће ту нека чудеса да ствара, за десет минута да излечи девојку, која читаву годиву дана болује.