Стармали

ГЕЗГогво^е Оа-дзт ±0- сегпгегшЗра- 1©3 Г 7.

„Ота.ргла,Јагс" излази срипут месетао. Годишња цена 4 ф .— погодишња 2 ф . — на В месеца 1 ф . За Србију и цруге крајеве: — 5, — 2\ ј динара или Франка. — Власник и одговорни уредник Змај Јован Јоваковић; Издаје штамаармја А. ГГајевића у Новом Саду ^увописи св шиљу уреднику (Вг. Ј. Јоуапоујс, Н 7 1еп Негпа1кег Стиг(е18(газ$е, Л'г. 9.) — Претплата и све што се тиче администрацијв 1гкл> се штампарији А. ИајеЂиКа у Нов. Саду. — За огласе нлаћа се 6 иовч. од реда, слова као што су ова и сваки пут 30 новч. за жиг.

Сад тек знамо. . . . Сад тек звамо, што досад не звасмо. То не беху мере пустоловне Еад се језик маџарски увео У србинске у школе освовне. „ Зашт' деца нам да се муче тиме Кад ни српски не зиају иравилно ?" Питасмо се, левом крстисмо се, — Али ми се преварисмо силпо. У мусају томе непојамном, Ту је бидо духа пророчанска ; II за оном загонетком мутном Ево брзо и"*одгопет каска. Да се деца, сриска деиа мала Тиме муче, нико није прашт'о. Но тај мусај имао је смисла Сад тек знамо зашто. Тим се хтело да се Српчад С црквом својом боље сроде: Д а р а з у м у с в о г в л а д и к у К а д и м д о ђ е у п о х о д е. У В. Бечкереку. Хазафи!). „Највећа бура овога века." Познато је, да су пеки звездари прорекли за 5., 6., 7. и 8, септембар највећу буру овога века. До душе није било те буре, али је већ само пророчанство изазвало буру. Чега вам ту није било. Снаша Макрена се хвали да је јефтино прошла; в>у цела та етвар не стаје више од 20 новч. Метнула је на лутрију (амбо-терно) бројеве 5, 6, 7, 8, па 20

новч. бпло и прошло. Није ни иначе извукла лутрнју јер да је њен Стева дознао да је опет сецовлаа било би и буре и лутрије. И неки мој комшија прошао је доста добро. Син га дочекао на вратима те му рекао: „Отац, пазп саио мама каже да ће данас бити буре какве још ниси доживио", а мој комвдија кад зачу то, оде од куће 'гратио се тек сутра натраг. За њега је први дан буре, усљед тога прошао тако тио, као ниједан у његовом брачном животу. II Герман Анђелић дозволпо је, да се спрема бура. Оа до душе није то дознао из новина, јер он чпта само оно по новинама, где о њему пишу. (А зна се већ како пишу новине о Герману) него је Герману вест о бури доставио његов послужитељ ђура. Добар је то човек. Чим је прочитао ту вест, одмах му дође у памет: „дај да јавим ово моме господару, јер је млого грешан, па неће згорег бити да се приправи, пзмирп са богом и људма да не оде овако на онај свет." Кад Герман чу шта веле звездари, он се љуто ражалио и једва га је развеселио ђура. „Ништа ваша светост, рече ђура, ако пропадне свет, бар ће пропасти и српска автономија. Дакле је ипак нека добит." Разуме се по себи да су те ђурине речи поутешиле Германа. Но ђура не би био Германов послужитељ, кад небп знао пзнешто и пз библије. И он се сетио, како је бог за време „потопа", наложио „патријару" Ноју, да направи лађу, те спасе свет од пропасти. „И како би то било", мислио је ђура, да нешто Герману падне у део негдања нојева улога?" Зашто да не! И ђура поче већ мислпти, шта би требало понети у „арху Германову." И одиста занимљпво је то питање: „Шта би Герман сместио у лађу, да се не утре фела ничему корисному?" Прво и прво би без сумње стрпао у