Стармали

206

Истина твоје лице не стиди с' многе секе, и то нризнајем — али то чине аиатеке. II. И м а о с а м . . . Имао саи једног друг.ч иле му је 6 ијо „ВаЈа" красан беше само ј' вол'о туђе песме да прекраја. У песми му, нризнат' морам погретака много нема само један малер беше: ко их чита тај задрема. На ииак му (дивно чудо!) Нико не хте да их куди. (Валда зато што је Ваја Био малко „смешне" ћуди.) III. Н а Д 6 И • • • Кад би тетка била мушко, она б' била тетак ; кад Бранвовић ие би шушко, — ко би говорио мађарскк ? (није слично ал' је жалостивно.) IV. Тужна успомена. И ја сам једну вол'о Ал' та је била „фајн", И „немецки" је знала Знала је касти — „херајн!" Описат њене дражи ах! то је „ипшб^Псћ", Пробао сам али увеЕ — испадне рђав стих. Зато ћу сада само (Ал' то нек сав свет зна!) само ћу име касти звала се — Макрена. Паве/1Ујав, Иа баш зато треба је излечити. Јован. Али ако Ујав. Та шта увек твоје „ако!" — Хај'дмо амо па ћемо се већ договорити. (Обоје одлазе кроз средња врата.) ШЕСТА ПОЈАВА. Милида сама. Милица. (долази с леве стране) Тако. ствар је готова. Сад морам нрво видети, ко се заручио, ко је умро, јер још данас нисам читала новине. Где су само ? А гле их на столу! (Оде и види слику.) А шта је ово? Слика неке младе женске и то на столу мога мужића? Ко је то само? Гле и неко подерано писмо — (чита) „у старој љубави, твоја — Катица," Јаој по богу шта је то? Одкуд Јовану тако писмо? Зар он — „у старој љубави твоја — Катица" па још уз то и слика. Јели то могуће? Зацело! Зацело је какав љубавни одношај. (Јецајући.) Ала сам несретна. (НаставнВе се).

С брда с дола. III. Нека нам се не замери, што у ирошлом броју не јависмо баш ништа ни с брда ни с дола. Знате какоје. Сад смо били толико заузети брдским пословима, да и из дола никаква вест не долети Пошто смо се уверили, да се за сад немамо никакзој новој врсти ф илоксере надати (и ако дописник „Вражјег Доба" из Загреба јавља, да Илоку и околини ипак нова опасност прети); пошто није било више изгледа, да ће бити још леда и туче (јер су важнији вашари већ прошли); пошто смо спремили бурад (и бураг) и све што је за бербу нужно, ми планинци смо б р а л и винограде. Но ако нас још која година послужи као ова, обраћемо брзо и — бостан, ту нам неће помоћи ни Арсенићева интерпелација ни његов го )ор т — Шохегат. Било како му драго, тек је берба прошла. Ми смо о б р а л и Јшнограде; посланици су п о бр а л и дијурне, лихвари се набрали меда (и једа); Бугари суизаб али кнеза ; Кнез Фердинандо I. одабраоје министре и коње, што ће их поделити међу официре; министри су сабрали дефицит и одмах констатовали, да ће и бостаи брзо — о б р а т и ; Јота и Радић, као п о б р а т и, морали су побрати жалосно искуство, да им се бар за неко време ваља делити; западњачка динломација је набрала —■ обрве и штудира, како ће да разирси конце источног ааплета, како и где би могли још пошто разабрати, да би још већма могла да р а з б р а т и залутале Бугаре са својом осталом браћом. И тако сад у Септемберу на све стране беру у варијацијама а код нас оиет д е р е свако на своју страну и на свој начин. Деца се деру у колевкама а њихову старију браћу опет деру учитељи (срећом само они, који још увек сањају о „приглпатенту") а ко непрестано д е р е, мора ее један нут и н ад]е р а т и. За то није никакво чудо, што такве учитеље виђамо чешће надеране и што се они баш у том расположењу окоме на деранеу школи. Па шта више, чујемо да и у новосадској гимназији већ од дужег времена професори тамошњи деру — имају за свог колегу (но сваки мора признати да је он ваљан професор, а ја сам ово рекао само ради калембура). Напредњаци се седам година на сва усга (и у све џепове) дерали: „Нара, пара!" па, бога ми, што се тако дуго п а р а, мора се и н о д е р а т и. Док су били на власти одералису кожу народу а сад зинарају по „Виделу" као да су сви одерани. Види ии се и од дерта раде. Сремац (али Вортманов) већ по х-ти пут дере свој про(и)грам а посланик његов крни, што је пре подерао (ваљда „векслама" при избору?) Хајд, хајд, шат се нађе ко, који ће и њега ношгено — искрпити. Но да се манем тог д е р н о г претресања, па да вам кажем једну пријатну ствар. Ношто се крпеж мог умног б ерив а за овај мах подерао, то ћу вам се ја са четвртим дописом јавити тек у последњем броју пред — четврту четврт. Диводик.