Стармали

211»

„(ЈТАГМАЛИ« БР. 27. ЗА 1837.

Зар није око гимназнје новосадске (бар с једне стране) бара и рибва нијаца ? Зар није око Панчева са више страна баруштина и Чангови ? Зар нису око Матице српске денунцнјаити? Зар нису око „најновијег Мецена" срнског: Герман, Анђелић, Анђалбанди, Неизбраност, Наименованост е*с. тако да се мецен и не види (док не би дошао до њега изпод дере „Нашег Доба".) Но ајте да се ту, макар из Даље, мало задржим. 20 хиљада фр. на пенз. фшд професора гимназијски. То би била лепа ствар да има мало лепшу намеру. А зла намера вири из оне тачке, где се вели да ти професори морају доказати ч да су доброг религиозноморалног и ПОЛИТИЧНОГ владања (та да то нису не би ваљда могли бити професори). Пословица наша вели: поклону се зуби не гледају. Ал ја морам да га видим. јер је овај зуб велик (већи с дебљи него Аца), па ипак је шупаљ и удара жиг на цео поклон. Јер „нов добротвор" има своје назоре о доброти политичној, о религиозности и моралвости. Ми знамо ко су код њега пајморалнији, најрелигиознији и најлојалнији људи. Па кад буде опширније закладу своју удешавао, казаће он већ какву политику он мисли, и ко о томе да пресуђује. Томе и таквом дару нека се радује ко хоће, ми у томе назиремо пешто грозно, — заго сву нашу радост поклањамо Милану Грозном. За данат — доста. Бела.

Турска молитва. „Не уједини, боже, каура!* То беше стара турска молитва, Тако се молише богу. И Нашег Доба Турци Похвалити се могу,

ШФАЖЖОТЖЖ. Излечила се. Шајп у једном чнну. (Свршетак.) СЕДМА ПОЈАВА. Ујак. Милица. Ујак (улази на средња врата; са стране.) Гле само> како смо успели! (Гласно.) Добро јутро, мило Милче. Милица (плаче и не одговара.) Ујак. А шта ти је душо ? Да ти није што у око пало? — (Долази јој ближе ) Гле! Не плачеш иаљда? Милица (јецајући.) Ох, та ја сам несретна! Ујак. Ах, та то не може бити. Милица, Може, може још како бити! — Ах, кад бих само могла умрети. Ујак. Жта? Зар баш тако ? Тако си здраво несретна ? Милица. Ох, ја сам најгрешнији створ на овом свету. Ујак. Та немој за бога очајавати! Кад би те когод слушао шта говориш мислио би, да си можда прст посекла. Милица. Да, ујо, ви ми још више чините на жао са вашом шалом.

Да нису нпкад желили Поштену српску слогу. Н—ђамин.

ШЋира. До сада се маџарски језик ширио у ширину, а сад Спира. Но, иа тако ће боље ухватити корена. Ал ја те ипак не разумем шта разумеш под Ћира. Зар ниси чуо, да ћеду од сада помаџаривати и господу лопове, арамије и убице. Спира. Кад су пошли тако у дубину, још могу отићи и до I акла, и до ђавола. Па ће нас онда ђаво маџарским језиком наводити на зло.

П у С Л И ц е V. Французи довикују Криспју зар и та лија? — Јеот: и та лија. Само што та лија ћија И тал и ја.

=][= Кобург може бити задовољан. Народ гине за њиме. Јест гине за њиме, а иред жандарима. * # А да ли Кобург гине за народом. То не знамо; Само да га чува дуплована стража.

С. Ко је видео Деаков монуменат у Пешти видео је да су му ноге и трбу неприродно дебеле Ујак. Па реци, шта ти је управо? Милица. Та то је ружно — да је мој муж Ујак. То није ништа ружно што је он твој муж. Наравно да је твој. Милица. Неверник један! Ујак. Зацело, тек не говориш то о Јовану. Милица. 0 њему, баш о њему. Гледај само. (Показује му слику.) Ујак. Аха! Врло лепа жеаска. То је зацело, каква твоја пријатељица? Милица. А читај само ово писмо ! Ујак. Но, па сасвим лепо, „осгајем" то је одерано, а даље „у старој љубави твоја — Катица." Милица. Али то је мога мужа. (Плаче.) Ујак. Зар његово? Е, гле ти само. Па баш Јовино ? 0 ко би то и помислио ! Милица. Па је ли то све? То зар да ме утеши? Ујак. Иа да шта ћу ти ја? (Гледа опет слику.) Али бадава, баш лепа. Баш леп укус има тај Јован твој слатки мужић. Милица. Ти га још хвалиш. Неби ни гледала слику. Ујак, А зашто не, баш лепо дериште!