Стармали

212

Досетке, наивности и др. из дечијег света, Путовао саи на пароброду, на коме је путовала са својом матером н једна девојчица, тако од тричетир године. Ја хтедох да се упознам с њоме, ал она ми је с почетка само окретала леђа; но ипак смо се брзо упознали и сити наразговарали, т. ј. ја нисам морао много питати, она ми је све исприповедала: како им је код куће, како у башти, како у подруму, како на таваоу и т. д. — штега само што уједаред опазих да је лађа стала под П. где ови морадоше изићи. Моја мала нова знаница (само што јој не звам имена) већ је била на „б^ећзсћЈЈР-у, кад се сеги, да је нешто заборавила казати ми, — но, хвала богу, грло је имала здраво могла је довикати ми. А шта ми је довикнула? Ево ово: „Ја имам код куће и једног Стеву ; зове се брат." И.

Господар Тоја, кад год донесе добру рабу кућр са пијаце, жена му хтела би да зна пошто је била, а он увек одговори: Не питај! — То тако редовно бива сваког петка, а дешава се и средом и ма којим другим даном. Једаред не нађе госпр Тоја лепе рибе на пијаци, ал кад му је всћ срце гракнуло на рибу, он купи оно што је нашао, неке кесегице и другу шпрљотину. Чисто Је покуњен био кад је дошао кући. Онда ће његова мала Даринка да повуче матер за кецељу. Мати се саже. А Даринка јој пришапну , „Сад га можеш питати, пошто је била риба." Л. С.

Иста Даринка волела би да је старија него што јесте; а има сестру, Насту, која је већ претурила 22 године, ал кад <е ко запита она калге, да има само 20. — То је Даринка више пута чула, па ће једаред

рећи сестри: „Зааш шта, Насто, ти увек слажеш две године; дај тн те две године мени, кад теби не требају. л. с.

Кости баш није било право, што је морао да легне у кревет, а старији су још остали за вечером. Отац му био добре воље, пак му рече: „Коста, кад заспиш кажи нам." Коста мало поћута па онда возгласи: »Заспао сам." — А како си заспао, кад ето говориш ! — Бунцам. Бечејац. Кувала мати ф ши пекмез од кајсија. То је гледао и отац и сва деца. Мата је деци давала мало са варјаче, да коштају, А међу тим отац је приповедао, како је, он, кад је био дете једаред тога пекмеза много јео, па га је после омрзнуо, тако да ни сада не мари за-њ. Кад је отац то свршио онда се јави Коста и рече матери: Мама, дај и мени много пекмеза, — да га и ја омрзнем. Бечејац.

Детиња искреност. г ,Моли мама госиодине" Вели Паја мали, , ; Да за мога брату неби У бригу се дали. Код куће је остат' мор'о, Па у школу неће ; Јер му, знате, иешто фали, што му доћи смеће" п ,Јесте л' барем? — уча пита, Већ лекара звали""? . . — „Нисмо боме, нег чизме му Окрпит и дали" / Др. Казбулбуц.

Милица. Не могу — ја га волим ! — Морам бар од њега чути. Где је ? Ујак. Ја нисам за то, но ако баш хоћеш ја ћу га довести. (Оде на средња врата.) Милица, Ох, како ћу га само погледати. (Почивка.) Ујак (долази) Ево сад ће доћи, баш је пошао овамо. Само храбро! Милица. Хоћу. ОСМА ПОЈАВА. Јован. Пређашњи. Јован (долази кроз средња врата.) Јеси ли ме звао ујо ? Ујак. Јесте ; дед, Милице, почни ! Милица (гледа прво на Јована па онда на ујака.) Ја не могу ништа. Ујак. Све којешта, мораш рећи ! Јован. Какве су то опет тајне — и шта ћу ја управо овде ? Ујак (Милици.) Дед дакле! Милица, Говори ти, ја не могу. Ујак (накашљива се.) Е, хајд најпосле. Јован. Та то се нешто ужасно спрема.

Ујак. Јест, ствар је врло озбиљна. Јован. Тако. Но то је занимљиво. Ујак (показује му слику.) Познајеш ли овај лик? Јован (поплашено.) Овај лик ? — А одкуд теби Ујак. Немој ми извијати; кажи: да или не! Јован. 'Го се никог не тиче! Ујак (претећи.) Јоване, промисли се ! Јован. Ја немам ништа да се промишљам. Милица (која је била леђима окренута све им се више приближавала.) Ох, боже! Ујав (је отисне.) Пусти. — А ти јуначе ти се мораш са Милииом развенчати. То она хоће, — јер друге пимоћи нема. Јован. Немам ништа против ! Милица (узбуђена.) Јоваае! Зар тако ? Јован (хладно.) Изволите нас милостива пустити, да ми мушки ствар свршимо. Ујак (Милици.) Седи ти међутим па прочитај какву занимљиву новелу. Милица. То ме је и убило — ох како ћу преживити срамоту. Јоване мој, спали ту с^ику и заборави на њу као жто ћу је и ја заборавити.