Стармали

222

„СТАРМАДИ" БР. 28. ЗА 1887.

Неколико питања с одговорима. — Ко је Консеквентан? — Консеквентан је онај, који целог свог века виче и одриче сваку компетенцију људима, који „нису ништа свршили" а хоће овамо да буду уредници каквом листу; па тек у један мах он сам — као такав — искрене као власник и издавалац листа једног, па још му узме за уредника човека, који није ништа ни почео а камо ли, да је шта свршио. — Ко је уображен? — Уображен је човек, који нашше два три дописа и подлиска „по туђој мисли" и одмах држи да јеспособан за уредника ма каквог великог лис(т)а. (Не мислимо баш „орган срп. клуба", јер то баш не би било велико уображење). [Н].

Накаљаније. Тврдица Јанаћ седи и дрема. слуга му писмо донесе неко : „да прочитате ! Врло је хитно ! . . „тако ми писмо—носитељ реко". на очи стакла намиче госа, на чита писмо чуднога кова: „„исиадне л' добро, хвала Вам лепо ! ,,„не исиадне л ' почећу с' пова"" !! . . . Размишља Јанаћ дуго о писму па онда рече млађему своме : „Зовни унутра, ко писмо даде, „не појмљиво је разуму моме". . . Изиђе слуга, ал' брзо с' врати, па зино кол'ко грло га носи : „испало ј' добро!! триста му мука/ „да ђаво таквог лупежа носи ! „јер док сам писмо унео Вама, „хаљине, што их чистити смера, „однесе луиеж!! . . па још са нама и неку спрдњу у гурсуз тера" ! ! ! По једној анегдоти. Др. Казбулбуц.

Из циганског живота, — Но, које добро, Андрија? Запита свештеник Циганина. — Па ето сам донео ово дете, да га крстиш, попо. — Па какво ћемо име да му дамо ? — Не знам, попо; ти ћеш ваљда боље знати. — Па да му дамо дедино име. Је д' ти право. — Ала си ти паметан, попо; то је баш добро. Деда је и тако већ стар, а и глув је као топ : он сад већ може и без имена бити. Па онда ваљда ће бити и нешто јефтиније кад му дедино име дамо.

Досетке и наивности и др. из дечија света. „Чији си ти? запига неки дан странац неки малог Вранка учитељевог. Видео га на улици са децом у игри. „Господинов!" Одговори Бранко у кратко.

»Иди, Младене, зови Мајстор Перу часом да дође!" „А јели још његова кућа тамо ди је и јуче била!" Ц1,ан пре га је деда такође шиљао, па му је морао показати мајстор-Перину кућу).

Тетка љулала малу Дару, која је, и акојевећ проговарала, још увек лежала у колевци. „Аде нета, лези и ти, али мораш на крај лећи, да ја не паднем." Покупио Мл. Ј -ћ.

М у д р и ц а. Мудрица је грдна О . Господичић Мата! Дуга има доста, А мала му плата ; Па кад би му когод Замерити хтео. Да се до сад није Оженити смео, Он би на то реко : (А зар пема право ?) „Маните ме жене, „Нек је носи лађа ! . . . „Док сам 'вако самац, „Живим како мпгу, „Тражим туђе паре, „Крадем дане Богу ; А из жене сваке три ђавола вире, Мало би јој било само на — — „ турнире !!!" Др. Казбулбуц.

Чујемо. . . Чујемо, да ће кроз који дан Др. Стева Павловић отпочети преводити на српски језик брудер-Јашине чланке о автономији, што су изашли у „Н. Д." Чујемо, да ће (а)саски поп-Кај афа читати моралне придике — сам себи * Чујемо, да ће Герман да иутује — ал' само до Кајира. Чујемо, да ће један, ректор богословије стати на сред пијаце са својом „чесном" палицом, те ће да зове на двобој богослове. Чујемо, да је Герман патр. столицу јер га је врло жуљила, поставио; банкама (45000 фор), да му буде на њој лакше седети. Чугјемо, да се један поп отровао, јер кад је пио каву, случајно је с кифлом удробио једно парче — „Нашег Доба." Чујемо, да Јота и његови другови раде на „ поравнању в автономије. Жеравица.