Стармали

„СТАРМАЛИ" БР. 33. ЗА 1887.

263

Даклем Анђелић има урлауб до 1, Маја, Садје питање шта би било по српеки народ корисније. да се Авђелићу ократе рукави, или: Да му се продужи урлауб (док га Срби сами не позову натраг. Разликујмо добро. „Нећу — јер не могу То већ разумемо. „//е могу — јер неЛу": Томе се смејемо. д.

Ц р н м у ј е. У ово јесење време паор обично исплаћује своје дугове (т. ј. ако може). Тако оде у Бечкереку неки паор (зову га кермеш) да потражи господара, од кога је пролетос узајмио 10 банака. Дође близу познатог дућана, а госнодар баш стојао пред вратима. Дужник га није познавао, на ће запитати: „Хеј, господару, ди је онај што нам је пролетос давао у зајамУ" „Па ево ја сам." „Аја!" Ниси ти. Онај је господар био плав, — а ти си ми црн." Но ипак се приволео кермеш да плати. (Можда му је сада црн био за то што му плаћа. А кад је узајмио био му је бео ) Младмали. Та на што ... Та на што смо занели се За мислима идеалним ;

плот, како ме чрез ове ецене пресече оним медведским очима, и чувши неке милозвучне тонове, који су ме одмах у „возбужденије" довели, на подобије оних речи (једног ђакона): „Ако те зграбим за то парче чакшира ... и т. д " а одмах за тим : „дад Вранцл ту држаљицу !" Ја пак имајући прутић с којим ни комарцу не би сва ребра наједаред поломити могао, шта сам к знао друго, него — нокат." Оад ишчезоше венијаминове речи, јер је био од великог уплива на њих Кузманов гвоздензуб ноглед, и он нађе за паметно да се изгуби. Да се сада породила злоба, пакост и ненавист једнога спроћу другог, то је тек сасвим природно, логично јасно и разговетно, за то бар да вас упознам с том лепотицом, По форми је била пггрикнадла, по карактеру заврнута прдаљка, а по занимању кокета. „Особити" пак знаци су јој били : увек се клибила; младеж јој сваки час на другом месту; из скромности није носила сахат, ал' је за то носила ланац; није ударала у клавир или гитар, вл' је за то често ударала на бели лукац Замислите, дакле, себи једно, као што они кажу, „херциг" лепо (међу тим и ако не баш лепо, а оно бар гараво) створење. Танко па високо као младица шибљика (од 26 година). Струк има мислиш прстом би је пребио — Сама природа се надшалила кад ју је створила, рекао

Та на што нам тежња ташта За узором, дичним, славним, Када нам је друкчи рад Не чудил' вас тај несклад? Та на што се сиромашку За тутора намећемо; Та на што се са поделом Неког рада размећемо, Када нам је друкчи рад Не чудил' вас тај несклад ? Та на што се са слободом Тако холо поносимо ; На што правду и једнакост Па и братство узносимо, Када нам је друкчи р а д Не чудил' вас тај несклад ? Прођимо се тога посла, Што нас у лаж тако тера, Празне речи и претворетво Нек замену једном дела. Тек буде л' нам такав рад Створићемо диван склад. - ири. Не прима се рачун. Кад је пре неколико година долазио романски владика у Ечку, припреме Романи леп ручак да свога архипастира почасте. Кад је после одбор давао рачун, ау рачуну међу осталим било је и „7 кила масти," општина одбије рачун, велећи „владика није могао појести 7 кила масти." (Не знам у Бечкереку колико се потрошило масти, кад је ове године долазио с р п с к и владика, да поздрави Србе — Маџарски). Младмали. је Кузман (па је ипак остао жив!) Па што уме да кокетира! Та није него преврће очи као коза на грмљавину. Мало је била заматорЈевша вј днех мнозех, или да се пикантније изразим прешла је била оне године у којима се скакуће за лептирима, али то најпосле не спада на ствар, премда је један „безпосличар" и то узео на ум. Много је полагала на рожданике, вечите календаре, сановнике и т. д. ал' (као паметна женска) у врацбине није веровала. Имала је гласић ка славуј (мал' не рекох из баште.) Иначе осим 26 година и пет хиљада готових — речи, није више ништ имала Е сад још кад додам да се звала Пулхерија Кришкић, држим ца ће вам са свим појмљиво бити што се Залогајевић па и Дроњак у њу заљубили; у осталом „с1е §из*;Љи8 поп ез^ сИзриЂапДиш" — каже једно врло важно правило (у ботаници). * * Једног лепог дана била је на пољу у шуми Пулхерија (поред које је била и нека забава.) Било вам је тамо нерсона разнаго вида и состојанија. Еле оправисмо се и нас тројица. и то како ћемо да би што званичније изгледали него на коли (која ће „разуме се" бог платити.) Ја и Венијамин обучемо се или боље рећи останемо у старом оделу, и то које за то, што