Стармали

„СТАРМАЛИ" БР. 36. ЗА 1887.

287

Досетке, наивности и др. из дечијег света, После вечере рече мати своме ђаку: Хајде сад мало проучи задатак, јер данас још писи ништа учио. ђак се протегли па рече: пун трбу не учи радо. Ал његова млађа сестра умеша се у- разговор: — Да, да, пун трбу не учи радо, — јест, пун трбу не учи радо, — да, да, — али празна глава треба да учи радо.

Деда. Хеј, моја децо, ди је оно време кад сам ја био млад!? Јовица. Ја знам ди је. Д е д а. Па ди је. Ј о в и ц а. У старим календарима.

Исти деда једаред (у зиму) задавао деци даштаљаДеда. Бела њива; црно семе; мудра глава која сеје. — Но децо тта је то? Јовица. То је кад падне снег. А ја бацам тицама семе, — за то сам мудра глава. Деда А то семе није црно. Јовица. Ништа за то. 'Гице поједу ма какво семе, — не траже оне црно.

Деда опет загонета. — Пуна школа ђака, ни од куда врага. — Штајето? Ј о в и ц а. Па ја знам. Деда. Даклем да чујем ! ЈоЈвица. То је — кад нас господин у школи затвори, па не можемо на поље.

Опет деда загонета: — Тиган ја, тиган ти, ти га не мож' погодити. Шта је то. кратак извод из тога је: На поља с њиме ! Је ли тако ?•" — Тако је! захори се са свију страна као оно кад је Плевна падала (ако није мало још и горе било) и — г. директор је у магновенију био на пољу. Ја сам позввао у помоћ све силе природве и надприродне, ал' бадава; он је већ био са сокаку. Глава хоће да ми се упали од чуда (а ватрогасног друштва нема). Једва сам им кад год тек разјаснио и доказао да је то био заиста г. директор и да то није била шала па сам им исприповедао све, и док је то њима свануло, дотле је већ и на пољу готово свануло, и ми са скрушеним у себи срцем пођемо кући. Сви смо били плачевног изгледа, за то им ја издекламујем оне значајне речи (из геометрије): „Не бивајте несмислени, то бо воља божија јест!" — и почнем први певати да их мало развеселим и то шта ћу, већ: „Куд погледим свуд је тама . . ." но не пазивши запнем за, неко камење, те љоскац на леђа, и оно камење је тако подјејствовало на моје благоразумије, да сам и нехотице заборавио на ому гамну песму, па наставио: „Осу се небо звездама. ..." (Ко не верује нек проба!) Кад сам устао осврнем се ал' Венијамин се разнежио, сео на један камен

Јовица се дуго мисли, па ће онда рећи: нећу тоДеда. А за што нећеш? Ј о в и ц а. То није загонетка, што се не може погодити. м. д. — Волеш ли ти Папто, кестенд кува ни или печени? — Ја волем кестена п р е с н и. — А зашто ? — ГЈресне може мати полак да испече, а оно друго сутра да скува. Кад је наша мала Милица прележала велике богиње, остаде јој лице сво рапаво. Кад се носле тога први пут погледала у огледало а она се убезекну, — гурну огледало, — окрете се матери и рече: Мама, ово није наше лепо огледало =.

„1п \Ч110 \егНа8." „У вину истина лежи," мудри Плато, учи, с' тога многи с' вином натеже и мучи; јер кад узмеш право шта се с' тиме каже: онда ко не пије, тај мора да лаже! По нем, Др. Казбулбуц. Сакато-верни преводи 1л11|т-1геие ШегбеЈхип^еп. I. Конац дело краси ! Бег 2тгп асћтиск!, (1аз "УУегк!

па пева: „Гине вене ..." и то тако дражесно, да је од то доба та сирога песма изишла из моде. Кад смо дошли кући а он узео „Сан матере божје". клеко (пред огледало) и топло се молио богу. Тужно беше у души његовој „даже до смерти"; и много је сиромак о оном случају премишљао и кад је легао (па заспао). Ја се бо само чешах свако магновеније по глави, до год и ја ни сам заспао, јер сам зло бип пао. П од тог доба, до душе, није сунце ноћу, а месец дању сијао, ал' само смо ми нас двоје ја и Кузман особитом милошћу били осуђени на 16 сахата затвора и на укор пред целом гимназијом, чему сам се ја са ^собитим благоволењем одазвао, ал' Кузману се то није свидило за то он својевољно иступи из гимназије; Венијамин пак на општу тугу, јад, печал и воздиханије добије — „опшид". Цела је варош жалила за њим, а то се види и отуд, што је од то доба (као и дотле) цела варош ноћу у црно одевена била (ако т. ј. нема месечине). Нигде ни парченце фењера ниси могао видети. Међу тим је један брат Пулхерију испросио и не осврћући се на негдање тугованке Кузманове — одвео је. * * * Од то доба прошло Је пуно три године кад сам ја