Стармали

„СТАРМАЛИ" ВР. 1. ЗА 1888. 5 4%>б^в^ >«©в<?«ов©Ф©^5«;

Досетке, наивности и др. из дечијег света. Александра. Мајко! Направила сам и ја једну загонетку. П опјљи је чика Јови нек је он реши, па ако је реши; да ми пошље решење. Мати. Дед' покажи да видим. Алекеандра (смејући се) Ево је. Мати погледи на артију и види нацртану бомбу; иза бомбе била је горе запета, а за тим су стојала дв<" слова: О. и Н (наравно то значи: Б о м бо н — а Адександра би волела, да јој чика Јова ношље то решење)*). Б- М. 0 вечери много смо говорили о несрећи нашој о филоксери, како је већ дошла и у наш виноград у сваки члан, у сваку бразду, увукла се у сваки чокот. Хвала богу, имам још у подруму два-три буренцета стара вина, од којег после вечере обичво попијем чашицу (или две). Тако и сада, после тога разговора, наточим чашицу вина и дигох да је исиијем. Али у тај м&х повикне моја мала Катица : — Пази, бабо, да"не попијеш филоксеру ! Ј. Б.

Ја сада, мој г. уредниче, нисам више ни досетљив ни наиван. Али ако и ово спада у ону вашу рубрику, коју сви радо читамо, а ви је прибележите. Пре тридесет година био сам дете; тога лета била је дуга прижега и суша. На последак већ су моралл носити на њиву литију, да нам подари кишу. И мој ће ујак да иде уз литију. Кадје већ пошао, — а ја му довикнем: Ујаче, ујаче, зар нећеш понети амбрел?! (Јер ја сам држао као у воску: чим литија на њиву дође, да ће таки ударити горопадан пљусак). — Уја није понео амбрел. — Али није пала киша тога целог месеца. А. *) Распитали смо у уредништву „Невепа" ал до сад још није стигла Александрина загонетка. Али чим стигне, чика Јова Ее се потрудити да загонетку реши, и таки ће Акександри посдати решење у лепој кутијици. Ур.

зонкарте" важи ? и . . „Како да нисам", приповедаше Ициг, „тако сам фићукно, и тако вешто иревукао прстом преко уста са десне стране на леву, да ме је овај први кондуктер одма разумео, али опај други угурзус чинио се и невешт, шта више направио ме је и лудим и пијаним." „Па зар ви нисте при иовратку превукли левим кажипрстом преко уста са леве стране на деснц ?" упита сад шеф станице. „То нисам, него десним прстом са цесна на лево\" „Е, па сад мч је све јасно," рећи ће пун озбиљности шеф станице, — „сад разумем, ту дабоме није ни кондуктер крив, него ви сами, драги хер фон Мојшелес, јер десни ирст важи за одлазак, а леви за аовратак; у томе лежи баш највећа контрола, а ту сте Ви пренебрегли" . . . . Чива је и веровао, и није тражио „сезон карту," шта више молио је шефа станице, да и о његовој првој карти никоме ништа не приповеда .... Од куда ја ту причу знам? . . . Преповедао ми је баш онај исти кондуктер, код кога се цела ова комендија није збила! Др. Казбулбуц.

Разни сонети. I. Словенска политикаВећ минуше хиљаде година од како нас Господ на свет сазда, од како нас жалосна судбина туђинцима у аргатлук разда. И многи ће с' дићи на висина, а ми ћемо робовати вазда, јер је Словен од д вних давнина добар слуга али невешт газда. Но највећма са једног несклада горки удес вечно подносимо : највећма нам политика страда, што је никад брацки не бистримо, у час згодани за трезна чина, већ свак за се и — при чаши вина. II. Српска слабост. Сваки народ има слабих страна (и највећи ум кад кад заблуди), ал' у нас је понајвећа мана, што играмо, чим нам ко загуди. Таква нам је ћуд природом дана, па сносимо немо удес худи, да нам свака реч'ца замедљана врло лако пријања за груди. Па с тога нам и јесг тако лепо, што с' уздамо у раге ма које, а не у се и у кљусе своје. Не, не ваља веровати слепо. Није добра нарав подле змије, ал' још мање срце голубије. III. Неком посланику на неком сабору. (По старој досетци.) Дико наша ти си вредна хвале па како те похвалио не би'? ! Но, ако би речи где издале, остатак им прочитај у себи. Шга су људске усне налагале, ни пси с маслом полизали не би ; ал' код мене, богме нема шале, кад се жито од кукоља треби. За то нећу дуго ни далеко. Рећићу ти што још ниси чуо, од како си на свег настануо, што ти јоште нико није рек'о, нит ће рећи од сада па до век': рећићу ти само, да си — човек. . . IV. Њ о ј. Очи су ти два сунашца мала, беле грЈди рајски санак пусти, на лицу ти ружица пронвала, свет блаженства на медљани усти.