Стармали

6 „СТАРМАЛИ" БР. 1. ЗА 1888.

ГЈо коси ти мркла ноЈЦа пала . . . .. . ал' пре, него мрак сасма загусти, док ми није слаба памет стала најпре нешто ти мени допусти. Допусти ми круно лепотица, да ти скинем мало боје с лица и те лажне зубе из вилица. ца ти „турнир' и „фатоне" срубим ; на кад љуску од језгре одлубим, упећу се да те и — пољубим ! С. /I. ЛазиЋ.

Из старог доба, У оно давно, хваљено и слављено старо време. кад је звекет сабљице по калдрли бивше границе више страха направио, него рика каквог бесног бика; кад је постојао кордун са свпм његовим сластима и милинама; кад је господин, господин капрал имао већу власт него данашњи капетан; кад је цветала лесковина и дреновина ; кад је „дереш" био на дневном реду, и кад су „д вадесетаетице" падале као гњиле крушке, — у то доба предходне наредбе Јза јунаштва наших дичних граничара, имао је сваки „ рев син г " осим „мупдипа," „ианталоне," аушке и ,лакованих" кајиша, још и плату од — четири, цифром цифрам 4 крајцаре у — бакру, — дневно !!! Шта мислите, шта је све могао купити наш „ бака " за ову гомилу крајцара! Што му је иреоста м после кунљеног „ викса, и „лака, и криица на аошу," игала, коиаца, четакп и „ ауциулфера" за „дугмета ," могао је утрошиги, где је хтео. Да се мислити, да је многи од њи стекао грдан капитал, само неблагодарни Авакум Протестировић из Незадовољинаца, увек је казивао, да му је то мало и на саму „фиксу!" Е, штаћете ви распикуће? . . . Тако једеред изиђе „бефел," да момчад мора ићи у цркву, јер је био велики празник; сви су се на ,фрлез, и искупили, само нема Авакума . . . Сутра дан енога на „ реиорту ," Пита га господин стражмештер, зашто није јуче у цркву ишао, а он ће, — замислите само, — овако одговорити: „Молим покорно, ја нисам могао доћи, јер . . . јер . . . јер сам био болестан." „ „Лажеш хуло! . . . Него си сигурно засео где у биртију, па потрошио све цареве паре?! Зар цар даје оне паре за вино, ииво и шта ти ја знам зашта ? Ха ?! Чекај угурсузе, ти ниси ишао у цркву, али зато ти бог неће ни дати среће, као овим другим јунацима "" . . . „А да нису они други јуче „ васовали " по пет крајцара? и — упитаће несретни Авакум ; али за ову нечувену и невиђену дрскост, која је кадра била цео ретламент " и сву „ субурдинацију " повредити, — отера га госн. стражмештер „абије" у „ штукуз ," — и ако тај човек није до сад умр'о, или ако га доцније нису на поље пустили, и сада валда лежи у штукузу! .... Тако је то било у оно старо, добро време! Др. Назбулбуц.

9 ! ■ • * 4 (1 ■ • Знатв л' шта би био врхунац љубави вреле ?

као што би жене многе У моду увести хтеле? Кад би муж јој с' тога Живот себи уз'о' (памећу преЕрно) што му слаткој жени к лицу њеном белом, добро стоји — „црно"/ Д. Казбулбуц Нема на вересију. Чују парохијани покојног попа Б. да се нопу ништа не шгаћа осим годишњег парохијала, па се договоре, да не плате ни оне крајцаре, што се на јутрење даје, кад свештеник маже освећеним уљем. Чув за тај њихов договор поп Б. па се приправи, како ће их дочекати. На првој јутрењи ићи ће напред председник црквене опћине. Кад га је поп Б. помазао он се поклони и хтеде да оде, али га поп Б. ухвати за рукав и рече: „плати!" — „Нећу!" рече председник. — Нећеш ?" — „Нећу !" — „Па добро, кад нећеш — (мане руком преко чела и обрише зејтие) — а ти путуј, нема на вересију." Кад видеше други шта се зби са председником извади сваки по крајцару и плати. Љ—о.

Шта је брак ? Писали су многи Шта је брак? Је л' љубави сунца Ил је — мрак. Ја ко велим брак је Ајд нек свако знаде Понајбољи начин Да се зло познаде. Реметичанин.

Бић.е како господа нареде. Дошао Босанац са чаршије (пијаце) кући, па га дружина запита: „шта је оно телал викао?" Он, да се нашали рече: „Ето, валакана, јавља, да се од сада мора у ђевојке удавати за старце, а бабе за момке. — Хм хм рече ђевојка, која је по кући нешто спремала. А баба ће иза пећи додати: „ма није то синко хм хм, већ онако ће бити како гослода нареде." — „Е, ал телал рече и то, да само бабе могу се за момке удати, које могу на кули шиваћу иглу угледати." „Баба се некако извуче иза пећи, дође до пенџера, намјести обадвије руке на очи па рече: „куле не видим, ал' канда се на кули нешто свијетлуца, биће да је оно игла." Љ—о.