Стармали

„СтармалЕ" излази ^рилут месечно, Годишња цена 4 ф . — погодишња 2 «. — на 3 меседа 1 ф . За Србију и другв крајеве: [0 _ 5^ _ 2 1 / в динара иди вранка. — Власиик и одговорни уредник Змај-Јован Јовановић; Издаје штамаарија А. ПајевиКа у Новом Саду рукоииси се шиљу уреднику (Вг. 3. Јоуапоујс, \У!еп Негиа1-ег виг1е194га88е, \г. 9.) — Претпдата и све шчо се тиче администрадије тиље се штампара.ји А. Пајевића у Нов. Саду, из Србије књижари ВадожиКа Београд и Нвш. — За огдасе пдаћа се 6 новч. од реда.

■ш.

Кад осуши... (Крајкача.)*) Позната је прича свима 0 мокрима обојцима, Што их сељак (не баш јуче) Обесио испред куће Да се суше. Ал на пољу зимац стег'о Више града испод зере, А од таке атмосфере Све се мрзпе. С јутра сељак протр очи, К обојцима својим крочи; „Шта је ово?!" — виче жени „Та обојци укочеии Као кост !" Вајкао се јадан сељак, Невесељак Па и сузе мад' не проли : „Ао, боже, враже, ко ди, Кад осугии Што иресуши ? ! Јхац осуши Што иресуши? ! Ове речи тако сличне Постале су пословичне; Па и мени нек је дет Сабрати их у пукет И заденут' — а да шта ћу У песму ми у крајкачу.

*) Крајкача?! Тако ја без предходног одсбрења наших фидодога назвах ову врсту песама, коју је писац ове песме ио туђем обичају назвао „купле и -ом ; а мене је замолио, да место тога метнем згодно српско име, ако га нађем. Ја мислим да сам добро кумовао. Па сад ако се прими добро, — ако се не прими, толико и чиии. Ур.

Европскога (уху) мира Меница се пролонгира. Хајд'мо напред! — дајте штаке! Две су струје, обе јаке. Јесу л' две баш, не знам тачно (Ал нешто је обојачно) Је л' схватање наше тупо, Ил што ј'скупо, баш је скупо! И већ терет у дно гледи Да л' тај трошак чега вреди. Хоћемо ли сушит' сузе Наше беде Или ће се можда рећи, Кад се слбде: Кад осуши Што иресуши ? /

У листова наших току (Боже покри) Бивало је тма песама, Па и мокри. Сваке воде нисмо жедни, Истина је. „Омладина" — Кукићева То призааје. И од влаге има лека, Али кака ? (Случајно се сећам оних Обојака). Шта, зар вили Равијојли Грдо стезат' ? ! Ил на струпи гусала нам Чвор завезат'?! Водеве су многе песме, То признајем ја у дупш,

"У Новоме Саду 20. ј0,12:37'ара- 1888.