Стармали

„стармади" бр. 3. вл 1888. 23

„Нреси". Да су либералци, ономад, кад су држали свој етраначки збор, позвали и Гарашанина. Шука. Па верујеш ли ти то ? Ђука- Како би веровао, наопако! — Онда више иикад Стармалом на очи да не изиђеш.

Упражненија, ..ТТисмо Иже, а сира све пиже ". Тако се звао чланак, због којег Је ономад „Србобран" опет заплењен. Спустио сам чело на прст (промене ради, иначе у оваким приликама дижем прст на чело) и премишљао сам: Боже си ми мој, ко је сад томе крив ?! Ил ,је криво „ иисмо ", т. ј. свако дисмо и иисменост уонште, — или је криво само писмо Дже", — ил је крив „сир", што је бео и што се отима да га црви сасвим не поједу, — или је крив ко други, што у хедерварској банији иде „све ниже". Да не би увредио ни писменост уопште (којој се неда пи писвути), ни сир на-по-се (јер ми је на уму мој завичај Сирмијум), ни Банију (каква би требала да буде), ни оно: све ниже (какво не би требало да буде), договорим се и нагодим се сам са собом (јер то је најцигурнија нагодба) да бацимо вривицу на „Иже". Кад је човек имао срећу — као што сам је ја имао — да се упозна са једним државнзм тужиоцем, онда и на њега пређе то својство, да може свакога и у свако доба оптужити, и онога који је вив, као и онога који није пи окусио вина. И тако ја сад оптужујем: Иже. 1.) „Иже* је тако чељаде, које у ћирилици заузима по броју десето место а још никад није плаћало десетак. И „Земља" (поред које стоји) треба да га сургунише. 2.) „Иже" је такав препреден индивидуум, који се уме увући чак и у црквене песме, само да побегне од казни. Ено га увукао се и у ону песму: .Блажеви јесте јегда ио носјат вам, ви иженут и рекут всјак зол глагол на ви лжуште мене ради". Па ни тога није доста, него кад и најлојалнији свештевици морају да оборе главу, онда лајицп певају: „Иже херувими". 3.) А што је најопасније „Иже" даје повода и ватреним и воденим песницима, да еа њега праве опасне каденције. И иесници се тим поводом служе на најгори начин; на „ Иже а припевају н. пр. „Савест прави гриже." или: „Правда сваког стиже"или: „Псето, ко штап лиже". нли: ,.Докле да се гми ж е". или: „Стисиимо се ближе," или: „Мука вапај ди ж е". — и т.д. и т.д. Могао би привести још нешто, т. ј. да се са ин кр и минираткм (има га и у криму) писменом „И" почпњу ове речи и реченице: „Изелица". — „Ино-

крит". — „Иш, не праши!" — „Ипекакуана". „Искариот". — „Импостор". — „Илузија". — п Ихајхај!" — „Иди, од куда си дошао!" — и т. д. а опет са тим писменом завршују се речи и реченице: „Гири-гари 4 . — „Боже спари". — „Лари фари". „Хедервари". — „Телефони". — „Фармасони". Дакле као што видите, Иже је криво, — кад другима нема још суда.

Што се чудите, Чудите се што пијем увек без престанка од супчева з шаска опет до уранка ? ! А сви знате, како сад из пра' посто бедан, а пра знате ваљада, да је увек — жедан ! ? Др. Назбупбуц Владика у благодјејанију. Дође једном неки владика у благодјејаније да види како богослови ручају. Богослови су баш почели да ручају а владика им рече: Ручајте ви само, децо; а ја ћу еести ев' овде да вас мало посматрам. Но^да се не би баш саевим ћутачо запитаће владика овога или онога по што год из богословије. — Кажи ми, ти високи, каквом се водом може крстити. Запитани одговори, да се може крстити и бунарском и изворном и речном водом и снежницом и кишницом. Владика, да буде мало и шале, запита другога. А би ли се могло крстити за невољу и чорбом, — кажи ми ти, куждрави. Куждрави устане, поклони се и рече: Са вашом чорбом, високопреосвештени господипе, не би се могло крстити, — јер је масна. Али са овом нашом могло би се увек. Ла-Жи-Будалија.

Симпатија Зашто месец у милости стоји код љубавних људи или жена?

свиди им се месечева вечна, не избежна, па почеста — мена!!! Др. Казбулбуц.

Из школе, (у Воснн). Учитељ, Како се звао опај брег, на који је Ноје изишао, кад је потоп устукнуо? ђак. Звао се — звао се — А р а м и р.

ЗДО*" јоиј се могу добити сви бројеви „Отармалог" од почетка до данас-