Стармали

22 „СТАРМАЛИ" БР 3. ВА 1888.

]:[. Зиам да ни сдепцима не би била дика, кад би им ђурковић вођа био. — Из тога следује да има људи који су слепљи од слеааца. +. У Црној Гори глад. Ми истина нисмо богаташи, да би могли све те аатнике заоитити, ал могли би им бар мало глад загладит . □ . Какво је време, ми смо мислили да ће ду др-а Л. Станојевића још и затворити што га је Матица изабрала за председника. А оно, напрогив, забрааише му, да не сме више доћи ни близу апсане. Даклем има и таких казна, које на први поглед изгледају као да су највећа милост).

**,. Истрага у Матици канда још траје. Али ве чујемо ни да је пашла каква рђава трага, ни да је отишла без трага.

Јч • Чујемо да се и Гарашанин кандидује, и то у Крагујевцу. Ако има у Србији какво место које се зове Гујевац, то нека бира Гарашана; али Крагујевац, ваљда ће ваћи себи другог посланика.

шећерне звиждаљке употребили. Сиромах директор, који те године није имао среће у тенорима, взишао на позорницу па дршћући од узбуђења моли, да се п. т. публика нретрпи. Он ће све могуће употребити, да набави ваљаног тенора и т. д. „Браво! Виват! разлеже се са свију страна . . . Свршила се престава Светина се гура кроз узане ходнике. На пољу се устумарали фијакери а ђаци се довикују. Највише се чују Срби. Једва су се искупили и одоше сви у рестаурацију. Мита је као случајно удесио, да Раја уђе први унутра. Раја отвори врата, остали нагрнуше за њим но брзо сви зачуђени и шненађени застадоше. Баш преко пута од уласка био је дугачак сто. За тим столом, који је био део постављен, еедели су на једном крају Јова, Милан, Цига и још неколицина а у прочељу сам главом — Јоца. Цео сто је постављен за јело и пиће а средом у дужину стоји неколико поређаних тањира са „салатом" од — зелених краставаца. Кад ступише поштовачи уметности унутра, загрми буран смех са стола, ком се вољно одазваше сви иза Раје. Раја је стојао као окамењен — и бледи и црвени. Јоца устаде и диже један тањир са „салатом." „Рајо! Хоћеш салате? Хајде, платио си је 7 право је и да је једеш." „Ко је добио опкладу, Рајо ?' Повикаше на то сви као у један глас. * * г?« Испричао сам вам ето један истинити догађај из веселог, безбрижног ђачког живота. Можда ће ко прочитати

=. Татарци се надао да ћеду њега изабрати на место Додино. Али три хиљаде Румуна гласаше као један човек опет на народног кандидата. Ти се не даду збунити ни од Татара, а камо ли од једног Т а т арц иј а.

Ђука. Сад ја тек знам, за што 0 ј Ш шј је Анђелић огитаао у Фрк. ЈјЈјР^гГ Ј51Р ШТ ^У ка- -^ а ха ха ' ни Ј е У Ђука. Иа свеједно. Опрости. Ја ■* се у тим морским стварима увек Шука. Но, — па за што је дакле отишао 1 Ђука. Намирисао је, да може лако бити рата са Русима. Шука. Та то Је истина; али ваљда он тек ве зазире, да ће ду и њега наименовати у коју компанију за фирера или за каплара. Ђука. Од тога он не зазире. Него се боји, да у оном калабалуку и у љутини на Русе не пукне ко и на његову »русу" главу. Шука Мислиш ли: о д доле? Ђука. Па могдо би се десити и: од горе

Ђука. Ајао! Шта сам ја чуо да стоји у некој и ову шалу и све шале, што се ваде из ђачког живота, па ће забринут помислити, да ти ђаци и не раде ништа друго, него само у беспослици проводе време. Није то ни тако. Наиђу и на ђаке тешки и црни дани, тако тешки, да им не би веровали сви они, који су свикли да читају само шале и лакрдије из ђачког живота. Но ко ће о томе да пише?! Колико је лакше и пријатније сећати се и исписивати оне лепе, прелепе успомене из најлепшег доба живота свога, из доба ђаковања. То сам хтео да речем, да оправдам све те Јоце, Милане, Јове и како се зову редом појединци из ове причице; а сад да вам још протумачим, како се Јоца на једаред створио у рестаурацији. Он се дуго време чинио и невешт, као да је и заборавио на опкладу. Раја по готову није ни мислио на њу и ако је врло опрезан био. Јоца је све то тако морао да удеси, да би победа сигурнија била. Он је удесио као да ће да иде кући. Раја је купио за нека три фор. краставац^ на поклон брату а Јоца је узгред насадио још неколицину, да би све вероватније било, покупивши им новце за дуван. Рају је на станици заварао и извадио карту само до прве станице а са вечерњим влаком се вратио натраг, дошао у рестаурацију, наручио вечеру за све и дао да се направи „салата" од зелених краставаца — (Рајиних). Раја се једио ужасно, али је ипак признао, да је изгубио опкладу и то на врло вешт начин. Дуго се и после једио а ко му је само споменуо зелене краставце, тај му је за цело био зелен пред очима. 8ПкПо.*) *) Због пеког сдучаја лоради смо прекинути хумореску, која је у подлиску 1. бр. почста. Завргаетак те хумореске изиКи Ке у 4. бр. Ур-