Стармали

„СТАРМАЛИ" БР. 3. ЗА 1888. 21

©. Сад опет Бизмарк вели, да у источном питању лежи вајвећа опасност, — а то питање сазреће тек тамо око године 1899-те. То би му дакле могла бити деведесетдевета брига, кад га не би жуљила брига осамдесетосма. Сад већ нашег усрећитеља Тису имамо право назвати: Тисетином или Тисекањо м или Т исендром или Тисурином, јер смо дочекали, да је на угарском сабору проговорио и његов синак, млади Т и с и ц а. х. Тиса отац. Тисин син. А у сину очев д у х. — У то име моћи ће се сада наши Чивути и прекрстити, па ипак да остану Чивути.

V. Да су Гарашанин, Вукашин, Чеда и др. осигурали своју грешну безбедност код друштва „Асијенда Асикуратриче", или код и Грешема", или код „Екитебла", ми би просто пожелели, да та друштва што пре банкротирају; али ако је истина, да су они своју грешну безбедност осигурали код друштва „Радикалија" — е онда је „Стармали" доведен у такав процеп, да му не остаје друга жеља, него желити да се то делом докаже да је лаж.

Јоца се опет њему тужи на своје пехове. Раја решава „коњичке скокове." * Опет се једног дана нашла скоро сва братија на окупу. Јова се игра са „Швабом" шаха па се око н>их двоји„е сви скоро искупили. И јесте то једна врста уживања. ту двојицу гледати, како се шахирају. Јова се једи к'о обешењак а ту су прилику сви употребили, да му се мало освете, јер што је он умео иначе да насади и наљути, то више нема. У један пут сви погледаше вратима, на која уђе Јоца са свим спреман за пут. За њим уђе и Раја, носи Јоцин „плет" увијен у кајишима. — Е, браћо ја данас одох!" — „Зар већ данас; зар ћеш и ти Рајо?" Питају неки. — „Нећу ја, ја ћу само Јоцу да испратим." — „Мора знате" тумачи Јоца „учинио сам му љубав." — „Какву љубав опет ?" Пита Стева, који однах мисли на ону чисту, узвишену, идеалну љубав." — „Помисли, у каквој сам неприлици. Јоца иде у 3. (Раја је био из 3.) па сам морао послати што кући, да их обрадујем а новаца немам. Једва сам измолио од газдарице 5 фор. — „Охо! То је леп поклон! Исплатиће ти се !" — „Помислите само, како смо се добро сетили! Купили смо зедени краставаца. Шта мислиш, како ће лепу добит извући брат му у гостионици. Тог зеља тамо сад ни за лек нема." — „Браво, баш сте се добро сегили! Одмах ће браца Рајиа мало дубље захватити, кад му буде шиљао новаца." — „Е одох ја. Ко ће да му купим и донесем Српског дувана? Одмах се нашло муштерија. Неколицина дадоше, гсако

д. Опровргава се глас, да је Милојко отишао у напредњаке, а Стојан Бошковић у радикале. А да се то обистинило, — уф! ала би у либералној странци била страшна промаја, (кад би се отворила врата на две супротне стране).

0 ° 0 . Кад би бесни пси имали свој лист, они би страшно залајали на Пастера. — („Видело" је много скромније, — оно урла на Пастерова ђака, — на др-а Батута). =|=. „Стари Патер" нам је лепо приноведио, како је било ва Бечејском пикнику. Само нам није казао, да ли је онде видео и младога патера, попа Панту. Јели се с њиме споречкао или измирио. Да му није додијало тешко седло шимширово и уздица (калу)ђинђерова и дуги пути карловачки и т. д. То би хтео канда да дозна и уредник „Нашег Доба", у чијој девизи има и ово правило: „Ако си поштен буди поштен; ако си хуља буди хуља — да људи внаду на чему су". — А „Стармали" вели: Ако ко хоће да се врати у своје старо јато, нека се не враћа испод дере подлистака, и под лорфом Старопатерства, јер владика рече: „Без кајања нема опросника*.

је који већ могао. Јоца покупи новце, забележи сваког у бе^ежници и онда се изљубише сви а Јоца са Рајом оде на станицу. Нико није више изашао, бојали се оне ситне хладне кишице на пољу. Они одоше а у „кафани" наста опет жив разговор зачињен шалом. — „Људи, довече морамо у позориште. Даваће се „с1ег 1из1%е Кпед." Морамо ићи да демопстирамо против новог тенористе." Предложи Сава, који се много бавио са операма и оперетама, премда се није могао похвалити особитом музикалношћу. — „Збиља треба да идемо!" повикаше неки. Искупише новаца за улазнице и поверише их Сави, да оде по карте. Неколицина није хтела ипак да иде у позориште, особито Милан, Мита и Јова, онису обећали, да ће остале дочекати у позоришној рестаурацији после преставе. Тако се ту цело после подне провело у прављену планова за то вече. Око 6 сати дошао је и РаЈа. Испратио је Јоцу управо на „перон." Један већ мање у друштву при весељу. * * * Око пола седам почели се разилазити ез каване. Милан с наочарима моли, као и обично, да га причекају док не доврши партију, нема још само неколико појена да направи. „Свиња, хтео си да кажеш!" Пецну га Мита, али сви одоше. Неколицина је одмах отишла у позоришну рестаурацију а велики део отишао је у позориште. Разредили се удружени са Далматинцима и Талијанима по галеријама и партеру. Демонстрирало се страшно, неки Талијани су чак и