Стармали

30 „СТАРМАЈШ" БР 4. ЗА 1888.

Из наше торбе. — ^— Дошао деда Јефта чивутиву Авраму, да опет иште мало новца у зајам. Чивутин му рече: Веруј, брате, немам повци. А деда Јефга њему: камо моје среће, да их никад ниси ни имао! — ^— Д. Ајде да се картамо. Али на вересију. Б, Ваљда нисам луд, да у лудо 'трошим време. Ја се не картам па вересију. А Па хајде да се картамо на кукурузе. Б. На кукурузе?! — Ти си пролетос посејао три ланца кукуруза- — Е па ајде да се картамо на кукурузе. А. А што си иослао жену своју на салаш. Б. Ради чиста ваздуха. А. А ти сам гушиш се овде у овој варошкој прашини. Б. За мене је најлакше. Мени је свугде чист ваздух, где ми нико пе гунђа.

Паметни Насредин, (ТУРСКА АПЕГДОТА.) 0 турскоме Насредину има прича много. Држали су, да је умом, јадник изнемого'. Но ко причу ову чује, тај ће одма знати, Да је од свог мозга мог'о и другима дати ! Женити се једном хтео! (То до душе каже, да од о ве лудорије памет пе помаже). Зовне себи неимара, да му кућу гради, али неће да је знда, већ к'о што се ради, него т а в а н кућни мора испод свода бити, а подрум ће, глете чуда ! под кровомсе скрити Ружили га, смејали се, тако лудој ћупи: А Насргдин само рече: „баш сте људи глупи ! Зар не знате, да ће жена, чим на праг ми стане, окренути све на тумбе, док на нос не пане?! Е, па тако све ће лепо на место да дође! ... пре пего ће месец дана по свадби да прође ! Др. Назбулбуц.

Путовање у брашнару. Још за време патријара Р. осудили неког свештеника да одлежи седам даиа у брагпнари. Ношавши од куће, попесе у џаку лено дебело одојче (прасе), да га проти поклони. Кад је попа дошао у Карловце сврне најпре у крчму своме неком познапику на мало пића. Пијуцкајући онај (негдашњи) леп карловачки бермет, исприча попа своме домаћину све и сва. А крчмар Ранко био је стара шаљивчина, па му се проктело да и сада мало прозанати- Украде се мало на поље. Даде попипом кочијашу, Партенију пуно стакло ракије. Парта се напи па заспа на коли, а Ранко извади из џака прасе, па у место прасета завеже у њега свога маторог мачка. Кад се врати своме госту, а овај већ поји многаја љета. Тако су још мало поседили, кад се попа сети да је време г. проти. „Прежи Парто! враг му баби! Показаће џак и у њему враг, ко је појка." Кочијаш онако дремован и сутрусан упрегне, попа седне па хајд' управо г. проти. Путем је говорио кочијашу: Чим ја отворим прозор на викнем „дај га!" а ти џак на леђа па управо у протину собу. Дођу до протине куће. Попа уђе унутра, а Парта чува — мачка у џаку. Попа по дужности преда вишу заповест о својој казни, — рече да је дошао да одужи, а (као узгред) дода, да је донео и једно лепо одојче за његову пречасност. Чим прота чу за одојче, насмеши му се брк и рече: Не бој се оче Б. све ће то прота загладити. Појка од велике радости отвори протин прозор и повика кочијашу: Дај, Партеније ! Партеније унесе у собу џак и по заповести одреши га, — али нуто беде — у место прасета, у њему жут, велики главати мачак, (који је до сад спавао, јер је враг Ранко и њега опио) кад мачак осети луФта, а он ш—ш —ш! те на прозор; разлупа једно окно, па оде до сто врага. У први мах окаменише се и попа и прота и Парта — и било би триста чуда, да се у тај мах не отворише врата. а на њих уђе познати ђаволан крчмар Ранко. Он исповеди проти, да је то његово масло. А прасе ево ту је, — а уз попино прасе до нео је и он једно проти на поклон. А и прозор ће он о свом трошку оправити, — само да се нико не срди. Сад је трајало три дана весеље, — на брашнару се и заборавило. Негда било, — ал се још и сад приповеда. Ла-Жи-Будалија. Телеграф, За вријеме хаџи Лојине крајине у Сарајеву десило се да је један богат Чифут био на страни ; отишао је био још прије крајине, а кад севраћао а оно буна у шеснест. Онда он да се не би његови укућани бринули телеграфира им овако: Здраво ирош'о Ракова нога и Кобиља глава и стигла на Кисела вода — још оста Клокота, велика страхота.