Стармали

ЗНЕопзогмге Саду 20. =г=ебрз7-а,ра- 1888.

л стармалн" издази срипут месечпо. Годишња дена 4 ф . — погодишња 2 ф , — на 3 месеца 1 ф . За Србију и Јруге крајеве: 10, — 5, — 2 1 / а динара или Франка. — В.тасник и одговорни уредник Змај-Јован Јовановић; Издаје пгаамаарија А. ПајевиНа у Новом Саду русописи се шиљу уреднику (Вг. Ј. Јоуапоујс, ^%Чеп Негпа1(>ег виг(е191га88е, ЛЈг. 9.) — Претплата и све што се тиче администрације шаље се штампарији А. Пајевића у Нов. Саду, из Србије књижари ВаложиЕа Београд и Ниш. — 8а огласе шгаћа се 6 новч. од реда.

Претпролетна песма. (којп ди је индрик I) Пролеће је већем близу И бистрији даеи с њиме; Питаће нас: чиме сте се Занимали прошлг зиме? А ми ћемо одговорит' Ведра лица (како кије): „Ми се нисмо одмарали Свађасмо се најсвојскије. Душманима својим. дасмо Радост нову пљуском сваким ; Крстили смо један другог Именима свакојаким. Трзасмо се, чепасмо се Срцем смелим, с вољом драгом , Вијасмо се, цепасмо се — Јер без тога куд би снагом ! На нами је много рана, Те су ране наши труди. Издајнике штедили смо Јер имамо ближих груди. Ве^бали смо мушке страсти (С којом срећник кукољ треби); Кидали смо лепе везе, — Још тупимо мач на себи.

Д о б р о ј е,

Е, то вам је стара песма И у ствари и по слову ; Примите је — ил ми дајте Другу песму, лепшу, нову. Ма Ко.

После многе кубуре, ево сам се и ја извештио како треба писати чланке, па да човек дуго не гризе перо, јер грижа пера није као грижа сав ести; грижа савести што дуже траје све већа постаје, а ":еро. гато га дуже гризеш, оно све мање, напоследак дође до ноката, а ноктима се не да писати, већ само или кога грепсти или себе иза ува чешати, и на тај начин је у свету остало много чланака ненаписаних, нечитаних и незабрањених. Треба прво паписати наслов, — ма какав, све једно — и зарећи се да донде нећеш вечерати, док се томе наслову ве одужиш. Наслов нека изгледа као нек) згужвано повесмо, а ти из њега само чупкај и преди; ако си жељан да вечераш, ти ћеш се пожурити, а читалац и тако неће гладан читати, јер ко је, гладан тај пе чита новине, а баш кад би читалац и гладан био, брзо ће се заситиги, даклем ипак си неко милосрдно дело учинио. Тако сам и ја ставио на наслов две речи : Д об р о ј е. Откуд ми је баш то пало на ум. то ако не зна бог (на небеси), и велике силе (на земљи) и српска срећа (не знам где је) — ја за цело не знам. Али не кајем се што сам тај наслов ставио, јер ако ми чланак не буде добар, наслов је свакако добар, а ви реците да нисам умео како ваља ишчупкати. Тешко је данае о добру писати, — ако ти што и падне на ум, ти уздахнеш, а мисао одлети, Али кад си себе са насловом везао, а ти сад чупкај, па како испало. Добро је — што је ова зима тако јака. Јер кад је зима јака, онда, кажу, да и камен иуца. Па ако је бар само мало напукао онај камен, који нас већ одавно гњечи, онда је то добро и предобро. Добро је — што имамо тако много снега, па нам се чини као да смо у Сибирији. И коме се про-