Стармали

42 „СТАРМАЛИ" БР. 6. ЗА 1888.

Тај је кроаприц сада стиго, На главу је круну диг'о, На престо је очев сео А Бисмарк се разболео. Шта ће сада даље бити Не знам ни ја, незеаш ни ти. Али зна се на све стране (Бележи се то у туги) Да рукави Бисмаркови Досад беху здраво дуги, Дужи нег што свету прија И европској срећи годи, Од рукава ових дугих Шат нас Фридрих ослободи. Од рукава ових дугих На много се страна пати; У миру смо ка' у рату И ратни се трошак трати, Те рукаве предугачке, Шат их Фридрих вешто скрати. —К.

Обзири по свету, „Обзири по свету". — Овај ми наслов већ не ваља. Најбоље би било кад би човек могао увек писати у в о д н е чланке без обзирне в о д е; кад би се обзирао по свету без обзпра, — кад бп сваком врстом рекао попу „поп'- а бобу ,,боб", (или промене ради: магарцу „азшиз", коњу „16", лисици „Еисћз" и т. д. — или још веће промене ради: Панти „Стево!", Стеви „Јота!", Јоти „Германе!", Герману „0шеджтотжж! Ж е љ е, Живео Србин са Чивутом добро, у лепом пријатељству. Једном ће Србин рећи Чиви : Хајде драги мој пријатељу, да један другом што добро пожелимо. А шта би могао ја теби доброг пожелити ? Ми добро, у пријатељству живимо, па си уверен да ја теби свака добра желим. Па ништа за то; али опет да видимо само разне жеље један другог, одговори Србин. Па добро, рече Чива, а ти чуј! „Ја теби желим : да добијеш лепу, младу васпитану женицу, са миразом од 10.000 ф. и једну лепу, плодоносну пустару „А ја теби желим: да иуаш 100 јутара земље, свако јутро да ти роди 100. м. ц. па свака м. ц. да кошта 100 ф. ово све да продаш а са вовци да располажеш по својој вољи." Чиви се насмеши брк, — „е брате, то је већ лепша жеља! боља је и виша од моје прихвати Чива. Али ако се нас двоје свадимо, онда не можемо један другом добра желити.

стани где си !" и тако даље и тако још даље). Јер право је мени рекао један негдапши безобзирлија: „што се год већма обзиреш, ове се мање обзиру на тебе". Још ми је саветовао и ово: „терај куд иде руда!" (/1,0 душе није ми рекао коју руду мисли, да ли ону обичну, дрвену, или ону златну руду. на коју је он после у подземним казаматима наишао, од које би му не само џеп, већ и образ зарудио, т. ј. кад би образа имао) Е, ал тако је то, кад наиђе ореме, па ти се неки рогати анђелак спусти тихо на раме, глади те и пина где си најслабаји, па уме да те са тако красним саветима и пословицама завеје. Час ти рекне: „Не гули коре да не буде горе", — а ти се згуриш као преблаги Јеврем, па уздахнеш „хајде нек стоји кора, јер како би наопако, ј а да припомогнем да буде горе", (Тако се сеју обзири) — Ти би н. пр. хтео кога, опомене ради, да повучеш мало појаче за руку или за ногу, али рогати анђелак шапуће: „Немојбрате Србине, јер истргнеш ли комарцу ногу, ивпадоше му и црева". (Тако се сеју обзири). А ти се шћућуриш па жмиркаш: „како би ј а, наоцако, на своју душу примао грех тако цревателно ва земљу падајушти и тако трогателно на небо вапијушти !"*)—Или еа пример — али манућу се примера, јер и ти су примери ђаволи, могу човека да заве^у и одведу баш онамо куда није хтео. Обзири су као неке гљиве, које најбујније расту на нездравом земљишту. За то би најбоље било, кад би ми у болести нашој прикупилп бар толико снаге, *) Е, на то морам и ја еешто рећи, иа макар ме таки из штампарије отерали. Ја не познајем писца овог чланка, али може се он обзирати колико му драго, ипак се на^е „Неколицина омладинаца", који трубе, да их баш Стармали — „убија". Слагач. С р б и н. Да богме. Онда би један другом зла желили. Ч и в а. Па ајде да видимо како би то изгледало. Срби н. Ајде почни ти. Чива. Баш кад хоћеш, а ти чуј : „Ја теби желим, да пет кишобрана уђу у твој трбух, у њему да се по мало раширују, док ти на послетку сав твој трбу не разнесу. Мислим да је доста, да те болове претрпиш." Па то није ништа, одговори Србин : Ал' ја теби желим, да ти постанеш кудељно (конопљино) семе. „Но, шта је то кудељно семе? примети Чива смешећи се. „Ево видиш шта је, чуј само ! Као кудељно семе, бићеш прво бачен у земљу ; у влажној ћеш земљи неко време заоран, затрпан пробавити; после ће временом из тебе изнићи нека биљка; када као биљка већ сазреш, онда ће доћи неколико појаки људи и жена, па ће ду те из земље трзати, чупати и о земљу ударати, докде год те од земље не отресу; када већ будеш од земље отрешен и лепо очишћен, онда ће ду те купити у снопове, везивати, стезати, на тебе клецати, да ти све кости у теби пуцају; кад те већ у снопове повежу, онда ће ду те оставити неко време, да се на сунцу сушиш; По том ће ду опет доћи по тебе, бацати те, товарити на кола,