Стармали

„СТАРМАЈШ" БР. 6. ЗА 1888. 43

па отисвушии од себе туђе најемнике и своје издајнвке. сви други, од првог до последњег, један другом да рекнемо, говори брате Србине, што ти је на срцу нек ти је и на језику; говори, шта ти изгледа нередовно, неумесно, неправо, недобро. Говоримо и велики малима и мали великима, и стари младима и млади старима и крупни снтнима и ситни крупнима, говоримо један другоме без обзира у брк и у браду, само не псујмо оца, матер ни свеце, — јер отац ни мајка нису нам криви што смо се тако разнежили, да и на најпријатељскију критику ђипамо као помамни, а свеци су увек готови да помогву свакоме, који сам себи не одмаже. Зар то не би лепше било, да један другога са. слушавам), — ал за то да се не прекипљује од једа. Зар не би лепше било, да један другом кашиком лека дајемо, — ал за то да један другог не желимо попити у кашици воде. Зар не би лепше било, да један другог помало исправљамо, — ал за то ипак да се не денунцирамо. Зар то не би лепше било, да један другом по каткад поштену лекцију очитамо, — ал за то ипак да се међу собом по мало и иоштујемо. Зар то не би лепше било, — — да, да, све би то лепше било. што би се год између наших партаја радило друкчије него што се ради данас. Али ја сам се огрешио о наслов овог чланчића; хтео сам да се обзирем по свету, па запео и засгао код наше обзирности и необзирности. Па ни из тога питања као да висам изишао на чисто, — да ли би они, који су сувише обзирни требало да буду безобзирнији, или они који су сувише безобзирни да буду бар мало обзирнији, једно или друго, или обоје. А што се тиче обзира по ширем свету, свет ми са кола опет доле вурати, па са тобом у Једну баруштину; ту ће ду на тебе натоварити силно блато и оставити неко време, да у смраду, блату и баруштини трунеш; када се већ у трулеж претвориш, доћи ће ду опет по тебе, па те из баруштине на поље вадити; по том ће ду те на једну сунчану пољану раширити и оставити, док се и тело и срце твоје у теби не осуши, кад се већ сав исушиш, доћи ће опет по тебе, на кола те бацити и кући донети, код куће те опет са кола доле вурати, па у једну камару сложити; Ту ћеш опет неко време лежати; после овог, драги мој Чиво! доспећеш под трепаћу и сад ћеш тек да патиш. Трепаћеду те и ломити све дотле, докле год ти све кости твоје на парчета не изломе, и не постанеш са свим мекан као отрепана кудеља ; по овом ће ду те у котурове повезати и однети у ваљоницу и ваљати те тамо међу камењем, па онако измученог и изваљаног опет у котурове везати, стезати и бацити те у какав магазин, гди ћеш опет неко време лежати ; По овом доћи ћеш у руке какови јаки људи и жена који ће те гребенати, пролазићеш кроз гребене све дотле, док не постанеш са свим танак и мекан, правом, чистом дотераном кудељом ; као такова доћеш у руке какве баке, која ће те прести, на тебе по мало пљуцкати и вртите тамо амо око вретена, док не постанеш танак као кончић ; после овог доћеш на

ваљда за десет дана неће утећи, — моћи ћу се обазрети на њега и у другом броју. Један стари Стармаловац.

Ћира Даклем помакли су се и наши посланици на хрватском сабору. Дали су пр дставку бану и траже да се наше школске прилике иоираве. Спира. Е нека, нека, — ако ни то не постигну, онда боље да су седили код куће. Ћира. А знаш ли чиме хоће да подмите бана ? кажу, да ће се поправком школског закона поправити и учврстити пријатељство између Срба и Хрвата. Спира. Па тиме они хоће да задобију бана! Ћира. Па да! Спира. Бана Хедерварија 1 ! Ћира. Па да. Спира. Е онда право каже латин: Веа1а $шрНсИ;а$, П у С Л И Ц е. ©. Кад се нови цар Немачки вратио из Италије кажу да се са Бизмарком пољубио. А да тај пољубац неће бити оно, што Немци зову „цвикипус" ?!

Д. То је незгода. Старе уговоре ваља поновити, — Фридрих, III, по савету лечника не сме да г о в о р и. разбој и у руке тикачеве ту ћеш бити трзан тамо амо, док на послетку од тебе не постане без или платно; кад већ без или платно постанеш, онда ћу те ја од какве ткаље или тикача купити, донети мојој жени и казати јој да ми од тебе направи гаће; ја ћу те неко време носити, а кад се већ подереш, онда ћу направити од тебе обојке. Носи ћу те као обојке. Увићу те око мојих ногу. Обући оне моје велике чизме и газити по теби док се сав не подереш; на послетку онако подераног баци ћу те на ђубре; На ђубрету ћеш трунути све дотле, докле какав стари Чива на тебе не наиђе, покупи те и баци међу остале његове рите; са осталим ритама доспећеш опет у какав магазин и тамо ћеш неко време са ритама у друштву провести; са осталим ритама ће ду те однети у фабрику гди ће се од тебе направити папир; кад већ папир постанеш онда ћеш доћи у какву штампарију и на теби ће се штампати какове новости које ја баш не радо читам, ал онда ћу их прочитати, а после прочитања већ зваш чиво! шта ћу с тобом урадити!" — Ај вај! уздахну сирома Чива. Доста, комшија доста. Прибележио Љ. К.

*