Стармали

„СТАРМАЛИ" БР. 6 ЗА 1888. 45

* Покојни Паја Баша имао је пасију да се ма с киме потуче; једвом када се потукао у једној гостионици. увате га два жавдара да га терају у варошку кућу (то је било још у оно време кад су жандари носили ове шиљасте клобуке). Паја је био увек шаљивчина, па и сад уз пут рече жаедарима : Господо, ја могу нешто да урадим, што од вас ни један није у стању; па не вас двоје него ни један жандар. Жандари му рекоше: То неможе бити увек ће се бар један од њи толаки наћи да ће тај „кунст" моћи извести. Паја је навек носпо качкет. Скине качкет с главе, метне га на земљу па седне на њега, и рече: Е сад господо пробајте ви то с вашим клобуцима. 5-ко у Вршцу.

„ СГ опроштењем !" .... Молићу те," — вели „нобл-Фема," мужу своме, добричини Лази, који знаде, да јој увек жеља, да се мало, што-но веле: мази. „Молићу те, да са више збиље, и штовања говориш о мами, или било то у каквом друштву, или кад смо обадвоје сами. Мамица је њежна срца јако, па се срди, кад се о њој збори, а не пази, шта се њој пристоји и како се треба да говори." „„Хоћу душо,"" — вели на то Лаза, „„знам Ја добро, шта је „нобл" дама, од сада ћу, на прилику рећи: то је наша „с' оироштењем:" мама !" и По немачком. Др. Казбулбуц

Досетке наивности и др. из дечијег света, Мој пријатељ Н. страсан је дуванџија пуши само на лулу а види и сам да му дуван шкоди за то се ! више пута накањивао да се пушења мане. Одржао је по два-три дана, па онда дај опет лулу. Ономад се опет захука и рече: „Е жено, сад ћу баш збиља дуван да оставвм." — То чула његова ћерка, мала Милица, па пришанну матери: Тата је више пута рекао да оставља дуван, па опет пуши. Боље ће бити да ти оставиш његову лулу.

Миличина мати радећи у кујни запита свога мужа, који је био у соби, колико је сати ? Муж јој из собе шалећи се одговори: сви су. Милица је стајала на вратима између собе и кујне и мати је запита: шта рече тата, колико је сати? М и л и ц а. Тата вели да је дванаест.

Отац. То нисам рекао. Милица. Па ти си рекао „сви су;* а кад су сви, онда је дванаест.

Милица је била у посети код једне своје другарице ЈГенке коју је јако болео зуб и већ је био дошао берберин да јој зуб извади, али Ленка није смела да се одважи, бојећи се да ће је та операција јако болети. Сад је Милица поче тешити и доказивати да је то неће ни мало болети. Знаш, рече — моја мама свако вече извади све своје зубе, па никад и не јаукне.

Иста Милица, кад је још била од пет година, вајкала се што због рђавог времена не може с матером да иде да се шета. Па овако рече: уф, ала је то гадно време, час пада киша, час пада снег. Кад ће једаред падати врућина!

Милица се навикла да се свако вече, кад у кревет легне прекрсти. Једаред пробуди се око поноћи и сети се да се није прекрстила. Викне своју матер и замоли је да упали свећу. ,А на што ти свећа ? — Оћу да се прекрстим, па не видим у мраку. л. к. Искреност, Он: „Признајем Вам, госпођице: Љубим Вас одавна! Али љубав моја није досад била јавна, у потаји, у тишини, љубити је слатко" ! Она: „„Захваљујем врло лепо што љубите тако ; љубите ме, али молим као и — до јако !"' Др. Казбулбуц.

Неће да пуцају на Русе. Лист „Ратибор" приповеда овај догађај: У некој омањој гостионици у Краљичином Грацу, у коју долазе и војници, сеђаху једног вечера два пешака, живо се разговараху и момачки пијуцкаху. Мало подаље седело је неколико цивилиста гледајући веселе момке, и један цивилиста рече: „Нека их, нек пију. За кратко време може их бојна труба позвати у бој на Русе, — па ту могу