Стармали

46 „СТАРМАЛИ" БР. 6. ЗА 1888. ^^Ј$«ввв«{«$®!>Ј999«в9в®9$8«95«8ев*9«««9в&9^!*998«'е»&Ј8*»е^!ее9{««е«8«в*в«9*&59®9«8е8«'9«9$9в©>8®8^^

и кости своје оставити " — То чуше војници и уиустише се са цивилистима у разговор, (наравно о рату). Тада ће рећи један цивилиста: „Ипак је то чудно, пуцати на људе, које и не познајемо, а камо ли"да смо се кад с њима свадили." — „Богме ми и не би пуцалинањих" одговорише оба војника. „Не би да! команда је команда и кад се заповеди, онда војник мора да пуца ма и на свог оца" — тако примети један цивилиста. „Све је то тако" прихватиједан од војника „ал ја и мој друг ипак нећемо пуцати макар се и командовало." Док се они тако разговараху, ал ти се из неког кута подиже војнички каплар, кога нису ни опазили да је ту ; и он позва војнике да им кажу своја имена, да их прибележи. Војници рекоше своја имена, па и сад додадоше: „Молимо покорно, ми на Русе нећемо и не можемо пуцати, — јер ми смо обојица — тамбури."

Зашто ? . , . За то ј ■ . . . Зашто су ти, чедо мило, обрашчићи тако бледи ? . . . Шта те мучи, да ти сузу из очију лепих цеди? . . . „Ах! Несретна сувише сам!" — одговор је за питача, „Ето иде зима љута, а ја немам — огртача 28 /1о- 1887. По немачком. Др. Назбулбуц.

Зар се и то купи! Отиде једном један имућан али просг сељак у Пешту да преда неки процес адвокату. Адвокат га понуди да седне и да га пречека док он неки посао у другој соби не сврши. Клијенат седне па извади своју лулу из џепа, и почне исгресати багов на натос. Послужитељ адвокатов види с ким има посла — те брже боље мете поред њега пљувоницу. Кад је напунио лулу, почне пљувати с' друге стране на патос, а послужитељ узме с' оне стране пљувоницу и мете на другу страну. Још се братац не сећа чега ради је послужитељ донео пљувоницу — па поче пљувати опет на ову страну. Кад послужитељ то види, а он донесе још једну нљувоницу и мете и с ; друге стране. На послетку помисли сељанин да се овај с' њим — што рекли банаћани — подпрцкава па рече: „јези чуо! уклони ту тепсију одавде јер ћу, бога ми пљунути у њу. Па зато сам баш и донео да ту пљујете, — дода послужитељ. Сељанин га погледи зачуђен и рече: но мај, нисам мого ни помислити, Д8 се у вароши још тако што купи! Ђ.

Једноме појети српском, Твоја ће слава тек доцније синут' И освојит' Србе и Српкиње све. Кад Његуша, Чубру, Вишњића и Бранка

Већ забораве, Тад ће тебе славит', — Али пре тога не. (По немачком.)

Попа и владика. У старо време, кад је поповима строго било забрањено пушити, оптуже једног попа код владике да се не влада по тој заповести него пуши к'о Турчин. Владика га одма позове на одговор. Тај поп је био велики досетљивац те стане смишљати како ће да се изговори пред владиком, а кад најпосле удеси свој план а он хајд владици. Оде у двор и ту упита једног послужитеља где је владика и шта сад ради, а послужитељ му каже да је владика баш сад доручао и отиш'о у башту под сеницу да пије каву. То Је поп једва дочекао, па онда онако као мачак све на прстима, около, около док не дође до сенице и као из вертепа паде пред владику, који је — узгред буди речено — у једној руци држао шољу с кавом а у другој дугу чибучину из које је по ћефу густе димове сукао. „Шта је море?!" продере се изненађени владика на попа, а овај понизно одговори: „Ја сам тај и тај поп што сам због пушења оптужен вашем високопреосвећенству". — „А, дакле ти си тај бездјелник!" рече опет владики погледајући час попа час свој дугачки чибук. „Јесте, ја сам", потврђивао је поп. Онда владика мало нижим тоном овако стане световати попа: „Ама човече божји, кад већ пушиш, а ти барем пуши овако на дугачко као ја, 8 не на оне кратке пуше к'о Циганин, из којих сав дим управо у очи иде те хоће човек пре времена да ослепи".

Шта је турнир ? Турнир је у: Правосуђу (јуриспруденцији): претеривање истинитости. У медецини: један симпгом функције пореметене памети. У т е о л о г и ј и: грешно унакажење човечијег тела. У филозофији: негативно стављено ва позитивним. У филологији: страно потомство на домаћем корену. У историји: израст у другој половини XIX. века. У физики: неправилно пореметање равнотеже У техници: једна на хрђавом месту смепггена декорација. У естетици: заблуда укусне лепоте. У трговини: превара публике уметничким стварима. А у опште; лудорија. Посрбио: Цига.