Стармали

~2Г° Иовоме Саду ±0. марта 1333.

,Стармали" излази ^рипут месетао, Годишња цена 4 ф . — погодишња 2 ф . - на 3 меееца 1 ®. За Србију и хруге Ерајевс 10, — 5, — 2 1 /, динара или Франка. — Власник и одговорни уредпик Змај-Јован Јовановић; Издаје штам^арија А ПајевиЕау Новом Саду рувописи се шиљу уреднику ЈВг. Ј. Јоуапоујс, \\Чеп Негпа1*ег Сгипе1в(гав*е, 1Мг. 9 ) — Претндата и све пгго се тиче администрације инља се штамнарији А.. ПајевиКа у Нов. Саду, лз Србије књижари Валожића Београд и Нкш. — За огласе плаВа се 6 новч. од реда. Ш*§ШШИ§Ј§ј§аШ§§ШШ§«{|§Ш§ШШШ§»*§ШЈ§?§3§?Ш$§§Ш»Ш*Ш%ШШШЈ$?ЖЈ$Ш*Ш$»1§1§§§<$Ј$§$»$$1§§Ж1{1§*§1Ј$Ј§«§Ј$*ШШ?

У спомен једном калдрмџији, (име му је Петар Томић). „Смрт долази, опомиње Да се на пут вечпи сгцремам. Ево двеста форивата — Више иекам. Кудкао сам по камепу Целог свога трудног века, Тика-така, тика-така; Нека, еека. Увек погнут, ја Ее виђах Како горе сунце сија. 1"рбио сам, клечао сам, Калдрмџија. То клечање није било Пред ћудима зле господе; Ал што скуцвах, ево теби, Српски роде! Све шго имам, теби дајем Жуљне руке дланом грубим ; Не рад славе, — само за то Што те љубим."

Е иа хвала, драги Петре, Ти фукаро дична соја! На твом дару алеми су Скупа зноја. Путуј путе изагробне, Гледај сунце како сија,

Онде ће ти руку стиснут' Текелија. Там' те пеће нико питат': За живота шта си био? Већ: уради л' што си мого 1 Калдрмџијо. Сиротињу често вбди Племенита, виша мис'о Пути су им сада лакши, Јер ти си им калдрмис'о.

Ивко.

,, Радикал" Иера.

Дође ми до руке једае број „Радикада", и то баш број 48. Штета, што је то 48. број, што му то није 48. годипа, јер за толико година можда би Пера променуо све могуће ћуди п полигичне вероисповести, па не би имао ништа ново. можда би бага сада опет дошао да буде онај Пера, који је био кад смо га поштовати могли. Још ономад сам чуо да је Иера рекао: ако ме не изберу за посланика, манућу се свега, (т. ј. и листа и пксања и надметања п подметања) и Иера не одржа реч, — он није потгао посланив, али ов још и сад тресе плесап своје политичке мудрости над кукавном публиком у Србији, која је жељна мало друкчије храце; он и сада уређује лист који се „растурује" (могло би се казати и „натурује") „у 3500 п р и м е р ака" (ко је жељан рака, ту ће их наћи приме сорте). — Еле Пера није се мануо свега, али за то у пакнаду видимо, да се манули сви њега. (Па и то је боље него ништа.) Ја овај лист до сада још нисам имао среће видети, ма да му је у Аустроугарску забрањен непре-