Стармали

„СТРМАЛАИ" БР. 12. ЗА 1888. 95

Како може бити Жедан, гладан Дака, 0 коме сам рек'о: Земљица му лака !! ? Мој комшија Дака Још и данас живи — Земљица му лака! — Ко се томе диви ? И земља и кућа И све благо мило, Све, што год је и'мо', Све му ј' л а к о било. Да је мало теже — Сам признаје — било, Да је теже било, Не би одлетило. Ђакеља.

Лепа порука. Учитељ. Шта је, Ацо, са мојим прасетом ? од кад ми га је твој отац обећао, — па ништа. Твој се отац нешто расрдио на мене. Аца. Није се расрдио. Учитељ Па ди је прасе? А ц а. Молии, молим, господине, казао је мој Лала да вам кажем, да, да нам се кучк а још није опрасила. Цига. Епжграм, Шупаљ зуб га боли, Па јауче Неша. А што мује глава шупља, За то ни бригеша. Ђ-

Из брачног живота. Муж. Жено, жено, неће бити нашој кући добра, кад нећеш да ме слушаш. Ж е н а. (Подбочи се.) ко ? Ј а тебе не слушам. Е гле ти налепе, шта још неће набедити на мене!!! Муж. Но, но, но. Утишај се. Ја нисам хтео да се свађамо. Жена. Шта ниси хтео!? Хоћеш да ме бедиш, а нећеш да тражиш доказа. Реци ми да купим нов шешир; забрани ми, да се од сада не смем чешљати сама, већ да ме мора чешљати фризерка; заповеди ми да прексутра идем на бал, — па ако те не послушам удри ме таки у леђа, ев' овако — (буб). Прислушкивао Ђакеља.

Чисменка попадија. Познат је обичај, кад кога посетимо, особито први пут, па га не затечемо код куће, да му у знак наше посете оставимо (т. ј. ако имамо) нашу карту посетницу. Тако дође једном попи, који није би о код куће, н его са мо

његова чрезвичајна чисменка попадија, неки отмен гост, који је већ изгледао, да је научен на давање визиткарата. Но или што није била пошиница у соби, кад је гост, не дочекав попа, отишао кући, или што није имао посетнице, отиде он, не оставив визиткарту своју. Попа дође наскоро кући, и како га није пошиница спазила, кад је у собу ушао, упропасги се, кад на једаред ђипи поп љутито из собе и запита. „Та овде је био К." Цошиница пола уплашено, пола зачуђено запита: „А од куд ти то знаш, кад си био у Д?" Поп место одговора љутито одвуче своју попадију у собу и покаже јој прстом на сто, који је негда био политиран, а сад, хвала буди чистоти нопадијиној, с прста превучен прашином, и на њему биле написане прстом ове речи: „Овде је био твој К " Јовилим.

Некад и сад. О! Како ми срце некад куцало У некој дивној сласти грцало, како ме греј'о љубавни жар; кад примих прамен косице плаве, са њене љупке, милене главе! То беше за ме најслађи дар ! Данас ми то не чини радост, у коси њеној не видим сладост, јер то је сад већ обична ствар: Коса ми њена у суаи дође, иечење без тог немож' да прође, а то, да ви'те, расчара чар. По немачком. Др. Казбулбуц.

С а н. Госп. Сањао сам госпођице да смо нас двоје хтели да се узмемо. Гђица. Та да, дешава се да човеку дођу највеће глупости у сну.

А. Ја кад пијем црну кафу не могу спавати. Б. Чудновато, код мене напротив, ја кад спавам опет не могу да пијем црну кафу.

Незадовољан. Доктор. Од ове медецине (лека) ћете вашем мужу дати свака два сата по једну кашикицу. Жена. Зар ви мислите да ће та ждера с тим задовољан бити ?

Кратко ал језгровито. Гоеподин. Госпођице ја вас љубим. Гоепођица. Хвала, на исти начин.

МЕ"" Јоиг се могу добити сви бројеви „Стармалог" од почетка до данас. -"181®