Стармали

„СТАРМАЛИ" БР. 13. ЗА 1888. 99

то не знам. Жали ли што му је џеп мало омршавио? то н е з нам. Хоће ли се својим скутоношама лепо (или ружно) захвалити ? то не знам. Да му неће фаличан тамјан на груди пасти и у Крф отерати ? то не знам, а не знате ни ви, не знају многи, — даклем то су незнатна питања, — о којима није вредно ни говорити. Ал хоће ли народ скоро бирати себи патријарха, на што има права и пред богом и пред дарем, то је већ много важније питање (ако га „Српски Дневник" не омаловажи).

Ћира. Може рећи ко што хоће, ал Ча Христић добро познаје своје људе и зна шта је за кога. Спира. Е да ?! Ћира. Па да. Перу Тодоровића наименовао је за неког господина у бранжи трговине. Увидио је да је то сад Перина најјача страна, спорт и пасија. П у С Л И Ц е. Други људи обично држе јубилеј педесетогодишњи. Анђелић слави четрдесету годину. За што је то ? — Да ли за то што по државној пракси тек после 40 год. сазрева се за пуну пензију!

д, Не знамо како је по државној пракси и такси, али народ ако мора дати Герману пензију најрадије би му је дао пре 40 година.

Бечке и Пештанске новине веле да краљ Милан добро изгледа. Наравно, њих се много и не тиче како Србија изгледа.

Те исте новине страхују за кр. Милана због неких пушака које народу нису раздане. Хеј, хеј, да је среће, српски краљ требао би да се осећа све сигурнији, што му је народ оружанији.

§. У Босни се осетило мало земљотреса. Чудо како се и то не пришива руској агитацији.

Говори се да Београд постане слободно пристаниште. Али „Видело" на то предлаже да се престонпца пресели у Ниш. (Да ли је то због пристаништа? или због слободе?)

Ми молимо бога да се либерали и радикали с л о ж е. Ал ђаво и ту направи штампарску погрешку, па место: „сложе" испада да се још „гложе".

остане ли дуже, ниЈе ни за кера, а на дрвљанику нигде ни ивера. Пробала сам сама, ал' слаба сам жена; па године, Тимо, снага сломијена; па невоље, Тимо тто се за врат јат'е; па и деца, Тимо, к'о црви се пате; него — боже прости — што се нате — нека, само кад би знала, шта их сутра чека ? Пробала сам —- велим — па ни маћи с' места,

ех та није зазор: четрдесет шеета

Него ти си мутко, имат руку јаку, а пред кућом, видиш, тамо на сокаку, дудеекања стара залуд ми се шири, већ покушај, брајко, са земљом ]у смири, и тако је летос поч'о да се суши, па ће бити даће за спокој му души. Облизну се Тима и обрве диже, а уста му чисто дошла носу ближе, позачкиљи оком, раменима слеже, протегли се мажо, па на пос'о преже, и озбиљно, својски млатарати стаде, па тек у час викну : „Бежи! ето паде?" . Ти још лено мислиш, он се само спрема, ал' док дланом о длан — дуда више нема, осим нешто мало задртога пања, а двориште пуно облица и грања. Снаш-Стана се смеши, па се жури брже, Сумнорачу једну под ломачу врже;

задими се, плану, пуцкарати оде, облачићи танки у небеса броде, у тигању цврчи госпоцко јестиво, а около деца подскакују живо док брат Тима знојан одшкуљеца кући, да се опет тамо у запећак прући, па да мирно сања о спасењу душе, и да ли се дрва и у рају суше. У. Крезубасти месец, с избуљеним ликом, заклопио очи и поник'о ником, завуко се негде у облаке црне, па изгледа зору. да се дома врне; па се срдит вајка, ко да му је жао, што се тако глупо ноћас на пут дао, кад му цело друштво, што с' њим небом трче, задремало сада, па безбрижно хрче! Помрчина доле, помрчина горе, хаљина се црна срозала у боре, и завила земљу у то доба летно, к'о да ју је творац под шубару метн'о, па не види пута госпа милостивна, без фењера свога — без месеца дивна. Але — што је већа срамота и руга кад и кад јој која безобразна друга, што се тамо сама. по ваздуху шири, кроз дроњаве висе пакосно провири —