Стармали

102 „СТАРМАЈШ" БР. 13. ЗА 1888.

гди га чека среће крас, и жениде иремиле му умиљати славуј-глас! „ Одер вас".'! „ Одер вас"!!! У нашега попа ђуре, црвен појас, — црвен нос, да „ свјашченик " срећом — није , већ би давно иш'о бос, јер што стече, све — дарова, на — — дрквени, на украс! ради Бога, ради вере, ради „стада" ради нас ! . . .

„Одер вас'

г I

,Одер вас"!!!

„Само да се једном почне, тај крвави, тешки бој! да потерам душманина, док смртни га нађе зној!! да појурим дивљу чорду, да починим ур — ужас! да узвикнем: слобода је !! замном браћо! . . . Ја сам спас"!! „Одер вас и !! . . . „Одер вас и !!! Фалио је Цига коња, дизао у звезде чак: „Кад узјахаш, господине! иде само тика — так! а стегнеш ли колена му, о његови вити пас, ех, одлети у облаке у најбржи дивљи кас"! „ Одер вас"!! . . . „Одер вас и !!! „Ох љубим вас, госпођице! та љубим вас као — луд! кад вас видим, ватра жива, изгоре ми меку груд! Живити ми без вас није; ви сте за ме рајски крас! Убићу, се верујте ми,, убићу се, ради вас! . . . „Одер ва.с"!! . . . „Одер вас и !!! Ал' је лепа фрајла Фема! па богата „зјело" још! а на руво ви'те не да, баш ни један шупаљ грош, нити воле апотеку, нити моде слуша глас, не стеже се, јер не трпи, да јој мидер гњави стас!

„Одер вас и !! . . . Ћ 0дер вас"!!! 20. маја 1888. Др. Назбулбуц.

Комисија ради филоксере. Не знам да ли Је свугда као код Срба Вршчана обичај, да се чак и у томе натичу, ко ће пре сарме од виновог лишћа да једе. Познато је, да је прошла зима млогу лозу сатрла па боме и виновог лишћа је ретко било у овоме месту. Два суседа Србина, да свој гурманлук утоле, договоре се да пођу у брдо те да наберу виновог лишћа ма из чијег винограда. Што смисле то и учине, другог дана поране, упуте се испод куле и збиља наиђу у једном винограду леиог лишћа за сарму ; те брзо поберу колико им требало; кад су већ готови били, упуте се к}ћи : Но кад баш хтедоше из винограда изићи, задржи их њемац газда од истог винограда са речима : Но сад сам ти уфатила, да крадиш код моје финоград, сад ми платиш штета шта газила финоград. Кад Срби видеше да су насели, брзо се један сети како ће Швабу насадити, те му рече: нисмо ми стали да крадемо виновог лишћа, већ ако си рад да знаш шта је у ствари а ти знај да смо ми изаслати од власти као комисија да видимо где има „филоксере" и да предложимо којим носедницима винограда да се збрише порција. Кад је Шваба чуо шта овај рече, поче да се извињава што их је сумничио; па ће рећи; Сноте, ја имам још два винограда, на „лутош", доћиш сутра на моја кућа ја фатим моја кон и идиме у моји труга финоград; ја носим фина и шунки да правим „Иете ТЈп^егћаШтд. Разуме се да су Срби на ову понуду пристали само да се ослободе беде. Но шваба, и данас чека комисију да му дође. Асав. Сугласност осеЦја. Код тслики силни млади удварача, пошла фрајла Фемка, за старог „мењача." Чудио се свако, оваковој ћуди: Зар за грка старог, код толиких људи ! Е, ал' госпа млада, има срце благо; што јој занат мужу, и њојзи је драго. Па док стари чика, мења разне новце, па остриже сваког, као пастир овце; Дотле лепа Фемка, исти занат води, то јој срцу меком, врло, врло годи! А шта она мења ? . . • ваљда накит, руво? . . . Данас бисер чисги, сутра злато суво ?!