Стармали

„СТРМАЛАИ" БР. 13. ЗА 1888. 103

И једно, и друго, и још нешто трепе! . . . „Намењала" ј' до сад, нуне, пуне вреће !! Што задужи старац, кад коме преплати, то му верна жена, троструко наилати] Др. Казбулбуц.

Мали „ певчика," Госпвђа Н, повела је ономад ирви пут свога малгога синчића у цркву, да и он види, како је код — Богице... Малиша је био увек добре воље, и певукао, куда се год макнуо. — Неки веле, да се у његовом грленцету опажа још сада она златна жица, из које се доцније испредају — славни тенори; али за сада су песмице његове веома једноставне и тешко да и зна шта више од његове једине : т и ото, и г^ело, све нам здаво, весело, весело"!! Служба се Божија служила ; учитељ иза певнице баш довршио : Херувику: ђаци, мали и велики ноју у славу Божију, а нага Малиша разрогаченим очима гледа то десно, то лево. — Не обично му, није овако шта никада видео, па кад се мало окуражи, таман да се очита „вјерују", а тек се зачу сићушан, али јасан глас: „и ото, и цело, све нам зцаво, весело! весело"\! . . Бадава је мати, а и остали побожни свет малишу ућуткивао, неда се овај бунити, него све јачим гласом „воније": „и ото, и цело " . . , . Морадоше малога пјевчику на руке узети, па с' њиме — на поље. Овде му мати поче читати горонадну молптвицу: како се у цркви не сме певати, и пр. на које мала мудрица само одговори: „а сто они друди аеваду, тад ја не смем и \ . . . . За цело је ова не-црквена песмица, Богу више годила, јер из чисте, невиие душе, подиже се до његовог нрестола, — него многа и многа „пјесан", која долази из злобних, не побожних груди каквога не-човека!

Право и каже! Две мале Бошњакуше куцале се о васкресу са јајима. „Гоја" разбије „Смиљи" два јајцета, па кад дођоше и на треће, а „Смиљи" дође на жао, да и ово изгуби, па стаде руком врдати, те тамо, те амо. „Ма што врдаш тол'ко, ббна"? упитаће ју „Гоја ;„ „жао ми је," — вели мала „Смиља," — „да ћеш ми и ово разбити!" — „А. што ћеш га ббна жалити„, — одговори јој филозофски још мања „Гоја", — п а што Леш га жалити, нијеси га вала ти ни снцјела. То чуо, слатко се насмијао, на младо, сретно доба детињства помислио, на дубоко уздануо и ово одма прибиљежио, стари Др. Казбулбуц Циганин-надничар, Најмио један газда циганина у надницу. Пре него што ће почети радњу, седну да вруштукују. Кад су вру-

штуковали, рећи ће цига газдп: Жнаш шта, гажда, ајде да ома и ручамо, кад смо већ при јелу, да не прекидамо посо на подне. Газда пристане на циганов предлог, па одма за вруштуком и ручају. Кад су били готови с ручком, рећи ће опет цига ; Море газда жнаш шта, ајде ома и да вечерамо, кад већ није друкчије, па да онда без прекидања лено цео дан радимо. Газда пристане и на то, те уједно и вечерају. После вечере ће рећи цига:Жнаш шта, гажда, после вечере није ни мој деда радио, а богме ни његов унук неће; еад треба одпочинути, да се вруштук, ручак и вечера свари. Газда помисли у себи : а чекај малко, циго, врнућу ја теби то. Најми он цигу и сутра у надницу. Кад је било време вруштуку а газда се чини и невешт, већ ћути па ради. Цига гледи, како комшије на њиви сели па вруштукују, и он је огладнио, јео би, те ће рећи газди: Море газда. зар се неће вруштуковати ? видиш комшије седу па вруштукују. Газда ће на то рећи: хајд ћути па ради, ди би ми сад прекидали рад! видиш како смо се лепо упутили, штета би била прекидати га. Него на подне ћемо и вруштуковати и ручати. Дига шта ће, номисли како је јуче по његовој вољи било, нека сад буде по газдиној; ћути па ради. Газда пак кришом стрпао комадешку леба у џеп, па из џепа одкрјава залогај по залогај, да цига не види, па вруштукује. Кад би подне, комшије поседаше дд ручају, а газда се онет чини невешт. Дига док је ћутао, ћутао, ал празан стомак га натера да говори, те ће рећи : Море газда, шта мислиш, зар се неће ручати? видиш комшије све ручају. Газда ће на то циги: Море прођ' се ручка! ди би ми прекинули наш пос'о, видиш како смо се лепо упутили ; штета би,било прекидати га. Него кад буде време вечери, онда ћемо и вруштуковати и ручати и вечерати, па да видиш како ће сладко бити. Цига на то шта ће, опет помисли: како је јуче било по његовој вољи, ајд' нека данас буде по газдиној, а газда крадом из џена залогај по залогај ломи па руча. Кад је већ почело сунце да малаксава, цига не може да дочека да сунце седне већ час но час руком замаује на сунце, не би л' што пре село. Газда то примети, па стане руком на сунце замахивати, као бајаги да га задржава, да не седне скоро. Кад то цига опази, рећи ће : јес чуо газда немој то сунце да залуђујеш, ја му машем руком доле, а ти горе, кога сад да слуша ? него га се окани, јер неће знати кога сад да слуша од нас двоје, па ће остати на једном месту — нити ће сунце заћи, нит' ћу ја вечерати.

Н о в а с н а. Радовала се баба Перса, добила нову снају, вели, бар ће је мало изменути, јер је стара душа па треба одмора. С нестрпељивошћу све чека, не би л' се сетила сна јој да место ње оде по воду, јер јој је та радња била већ додијала. Ал бадава, сна ни у фрштец. Потужи се она СЕоме ча Мији, а овај јој саветује да се они договоре: сутра ћеш ти узети котлове а ја ти нећу дати да идеш ти по воду, већ ћемо се ми посвађати ко од нас двоје да иде, то ће сна увидити да та радња пре приличи њој, као млађој, и ти ћеш бити лишена. Сутра дан ларма, свађају се старац и баба ко од њи двоје да иде по воду; котлови све звече што се отимају ; чује то сна, па ће се и она умешати :

РвГ" Јои се могу добити сви бројеви „Стармалог* од почетка до данас. -"ШШ