Стармали

„ СТРМАЛАИ" БР. 14. ЗА 1888. 111

што за њега из Кардоваца. Уоп тет (1еп? пита га званичник, ал он на то срдито: Уоп \ует, уоп лует, с1аз 181 тете 8асће. Сад поп Д. о том главу лупа, да ли је могуће да се и друго његово честитање изгубило кад одговора нема па се бацио у дешперат. Ћук-Ошинац. Румепа или црвена боја, Лепа ј' р у м е н-ружица Мирисавих груди Ал је лепа зорица Кад почне да руди. Лепе с' р у м е н-уснице, Што нас љубе фино. Ох лепо је красно је Црвеника вино. Јест' лепо је све, што год Румен, црвен кружи. Само тебе, носе мој, Ова боја ружи. Превео. Ј. М «•

Писмо господину сину, Неки господичић, који је баш тада постао доктором права, пошље оцу рачун о промоцији на и рачун, што је платио „алдумаш", на неки 70 фор. Отац пун гњева напише му одмах овакав одговор: „Високородни и високоучени господине докторе и високопоштовани господине сине! Држиш ли ти, шампањски угурсузе, да мени новац на дрвету роди? Ја и мати твоја хвалимо бога кад можемо пити за ручком рампаша а и при вечери пијем вино што је литра 15 нов. а ти жутокљуновићу ждереш шампањера? Ако ти, неваљалче, још будеш таку част дао за те четир недеље, док не уредиш твоје ствари, то ћу ти шију заврнути, кад кући дођеш. У осталом остајем са дужним високопоштовањем, Ваше високоблагородности мога високопоштованог сина и доктора, најпонизнији слуга и отац Н. ни.

„Али само!" Ми би људи, и могли и хтели учинити и што не би знали; јест, могли би, а и све би смели: само да нам није оног — „али!" С. Л. Л—иЋ.

Из наше торбице,

Н а т е ж у. Нагонила вејавица путника те је морао сврнути У неки манастир на ноћиште Онако уморан замоли чаш У вина. — Калуђери или са враголанства, или

што су хтели да покажу како су сиромаси, рекоше му: Та вина би још како тако имали, али немамо чаше. Путник их запита: па како ви пијете, кад немате чаше ? Један калуђер. Е натежемо брате. (N13. Натезати, то у калуђерском језику значи : пити на натегачу).

Састала се два пријатеља, Мита и Сима, који се нису већ пет година видели. Сима је био потпуно ћелав, — али такав је био и пре пет подина, кад су се последњи пут видели. Еле запитавши се за јуначко здравље, Мита ће рећи Сими: Је с' чуо, брате, ти се за ови пет година ниси ни за длаку промен'о. ЈгЛб &с, Г о с т. Келнер, одите да платим. Келнер. Па шта сте имали. Гост. Три чаше пива и један гуљаш. Келнер. Три чаше пива тридесет новчића. Гуљаш педесет новчића. Свега осамдесет. Гост. Хм.! Гуљаш је био здраво папрен, ал рачун је још папренији

Акса. Ала бога ти, колико је сати? Макса (тури руку у шпаг од прслука и место часовника извадивши „Уегга^г цедуљу" покаже је Акси и рече) Ево ти па види, Акса. Тако. Тако. Е сад знам колико је куцнуло. Толико би било и на моме сату, да га нисам лани продао.

ћуре Буковачко. Ја знам шта је „компот", — али више пута сам у новинама читала и о неком „комплоту", — па то ме збуњује. Сад каква је разлика у тим двема речима? Њен тата. Разлика?! — Е па разлика је та : компоте воле и највећа господа; а комплотемрзе као ђавола.

Хоћеш, хоћеш — не ћеш, не кеш, У једном селу украде Србин своме комшији Шваби казан. Сутра дан оде к Шваби, да види, е да л' можда на њега сумња. Затече Швабу тужна. Србин га запита, шта му је. Шваба ће на то казати, да му је нестало казана. А Србин ондарече: „Па добићеш га, комшија, хоћеш, хоћеш!" Шваба: „Е, покме нечу! „Та, хоћеш, хоћеш. Та и како би га могао и однети тај, што га је украо, јер ако га понесе на коли, да га прода, звечаће, а другчије га не може однети. Хоћеш га добити, кажем ти. Хоћеш, хоћеш!" вели Србин. А Шваба ће тек: „Е, мој гомшија, нека че дај лебо раслупа чекичем, па че ка метне у вр еча, па че ка отнесе'" „Е, онда нећеш га добити не ћегт, не ћеш!" рече Србин. А тако и би. Жеравица.

Јои се могу добити сви бројеви „Стармалог* од почетка до данас.