Стармали

124 „СТАРМАЛИ" БР. 16. ЗА 1888.

™. Ономад се у Београду разгласило да је краља Милана ударила кап. Та се кап није обистинила, — али к а п(лар)ско министарство оотаје и даље око аега, док не доврши задатак свога к а п ацитета.

©. А за што су осудили уредника „Велике Србије" на годину дана затвора ? -- За што ? 1 — За баб и н о брашно. =0;. Гарашанин путује да тражи за Србију зајам. Ја мислим да Србија Гарашанину треба да враћа зајам, — е ал' иначе не би било: Уегкећпе \Уек!

6}. Какав Максим! Владан је тек изумео диван Митролез. Све Митре пред њиме лежу Виктор лего у гроб. Мраовић хоће да легне у пензију и т. д.

№. Кажу да би се краљ Милан здружио не са Христићем, него и са самим ђаволом, само да не попусти народном захтеву. Но ако се кр. Милан заиста здружи са ^аволом, народ ће му повикати : „Не с ђаволом, краљу, — већ збогом, краљу !

1Г. Између „Браника" и ,3аставе" као да је настало неко мало примирије. Сад не знамо, јесу.ли се они пишући уморили, или мисле да смо се ми читајући уморили.

„Шта? шта рече? Брава да продате, тог морате м е н и ви да дате, што вам дадох опроштење деци'! Доле брава помогли вам свеци"!. .. „„Оче прото, ти си мени реко, да сам милост ја у тебе стеко, са хришћанског владањами мога, а не с каквог бравца дебелога. Ја утера у авлију кола, Јер халати вода су ми гола, а данас ми ваља опет кући""!.... — — Отац прота мишља иросто пући! „„Ха, ниткови! варалице! лаже""!!! али дрека овде не помаже, потегоше Ча-Маркове виле, К'о да нису код проте ни биле. . . Одма прота пише попи писмо, ал' на жалост читали га нисмо, јер док пошта тадаљега века, донесе нам писмо из далека, морало је проћи доста дана; међутим је Смиљана венчана, ' њеним Мирком и без молитава! Деца су им још жива и здрава! Др. Назбулбуц.

X. Подржи боже тога примирија, бар донде док се „Стармали" њихове кавге не зажели.

3. Даклем свештеници сремски под вођством прот' Лазе изабрали су себи и јавне органе. Рпто 1осо „Наше Доба" ; бекипсЈо 1осо „Браник", — требали су изабрати и трећи орган и то „Стармалог" па да буде комедија потпуна.

Ђука. Штампар „Сремац" сада & очек УЈ е ' хоћеду ли га осудити на Ј е Д н У годину, или на три, или Шука. Шта, — он то чека. Е " п Д а је он сад прави Вортман.

Како „Вражје Доба" критикује песме, Ево ћу о томе један пример да наведем. На реду је песма Бранка Радичевића „Девојка на студепцу." Песник је већ у наслову рекао несмисао. Он вели: ^Девојка на студенцу". Је ли се она попела горе на студенац?! Требало је рећи код или при студенцу. Види се да Бранко није проучио Павловићеву малу појетику. Даље вели песник онако без икакве идеје: „Кад сам синоћ овде била И водице заитила Дође момче црна ока На коњицу лака скока." Оно »о вде" пеће нико разумети, јер се не каже где. Ваљало је да се песник јасно изрази. Треба да је казао: у Карловцп код чесме, или на буковачкој Вилиној Водици, или на ајдучкој чесми, на иришком венцу и т. д Овако је слика тамна и нејасна. Тако исто не ваља ни оно: „момче црна ока". Зар је то момче имало само једно око? Дакле је било ћораво као што је и цела песма ћорава. Требало је рећи „црних очију", — е ал кубурном песнику требала је реч, коју ће срочити са ,скока", иначе би морао казати: „на коњицу лаких скочију". Требао је Бранко добро проучити Павловићеву „Малу" па и „Велику појетику*. Даље глаои песма: „Поздрави ме, зборит' оде Дајде, селе, мало воде." Ни овде се не зна шта је песник хтео рећи. Како је „момче" могло и да „збори" ида„оде"?! Ако је отишао, онда она није могла чути шта он говори, нити му је могла дати воде да пије. Та он је одјурио на коњу. Али наравно, то је све ради стиха и ради срока. Но чујмо даље нашег назови песника : „Скочих млада, њему стигох, Дигох крчаг, руку дигох,