Стармали

„ СТАРМАЛИ" БР. 16. ЗА 1888. 127

ретко ко својој ћерци вадева, — јер је мрско све, што нас сећа иа Анђелића. Неумереност = врло опасна работа, кад ко ви бар мало не уме рена натрти ономе, који му таре језик, веру и народност.

Магарац = лудо створење. које има велике уши, али инак ве чује кад му буџа над леђима фијуче, већ чева да га ноштено одалами.

Сушица — дуга болест, од које иадијенти често умиру, а доктори каткад угоје се.

Просијак = каже се и жебрак, — јер кад ко проси девојку, звак је да же(ли) брак. Јагњеће печење = деликатеса, коју карловачки благодје1анци често омирише, кад прођу поред патријаршеске кујне. После мајалиса. Ми, доле непотписави, млади, нежењени људи, договорили смо се ономад да правимо мајалис, — да изиђемо у наш шумарак и ту да кувамо паприкагп. Придружи нам се и један пријатељ, који се недавно оженио име му је Тогпа. . Чим смо стигли у шумарак прионусмо зј чим смо, т ј. да не останемо гладни (као што нећемо остати ни жедни). Један носи дрва, други сецка месо, трећи лук, а Тоша узео празан котлић, у коме ће се паприкаш кувати. бацио му на дно шаку соли, па таре, таре, таре, таре, као да га оће да изглонцује. То нам је изгледало мало чудновато. Па га запитасмо: А шта ти то радиш, Тошо ? — Па ето видите, солим дно. — Али на што то? — Не питајте. То је по наредби моје жене. Ми помислимо: можда је то нека нова практичност, па га хтедосмо манути да и даље соли котлићу дно. Али један братац хтеде ипак потања обавештаја. Онда нам Тоша разјасви ствар овако: Мени је жева једва допустила да се вама придружим. А кад сам већ пошао, онда ми рече: Тошо, што ћеш год радити, али само солидно, само солидно. Ја сам јој обећао да ће тако бити. И, висте ми сви сведпци, да ми је први посао био: сол и т и д н о. Те речи отворише у нама шалу и добру вољу. — У вече смо се вратили веселији него што смо мислили бити. Све је то дознала и Тошина жена. Н>ој је до душе, мило било, што јој се муж из мушкога друштва весео кући вратио, ал му је ипак рекла:

»До године Тошо, ако пођеш на мајалис немој солити дно'. (Ми доле непотписани, ово прибележисмо за нашег драгог „Стармалог".)

Из наше торбице. Згадало му се. Лијанац Дошавши у крчму заиште један педал. вина). Крчмар. Ха ха ха! Иедаљ вина! Ваљда хоћеш једну литру. Пијанац Ајак. Од како сам чдтао да се жути бумбари купују на литру, згадио сам се на ту меру. Од сад ћу да пијем вино на педаљ. Д в е п р и ј е. Прија I. Чуј, друго, молии те, шта сам ноћас сневала. Сневала сам три златае нумере: 9, 10, 11. — Грехота би било, да тај сан узмем тек онако олако. Прија II. Па знаш шта ? Прија I. Шта ? Прија II. До вече сневај да си те нумере сецовала. — Сутра сневај да си терно добила и новце примила. А прексутра сневај да си новце сретно потрошила. Па куд ћеш лепшег и јефтинијег посла .'

Муж. Жено, мени од некога доба твоја црна кава не прија. Жена. Цигурно ти је стомак покварен. Муж. Ак.о ћемо баш на цигурно да говоримо, онда ће пре бити узрок, што тргашу њу много цигурије.

Новије књиге и листови, које уредништво ирима у замену. Потоњи Абенсераж. По Шатобријану спјевао Књ. Никола. Детиње у књ. црног. државној штампарији. 1888. О орпском је*ику. Написао Јован Живановић. Издање срп књижаре Браће М. Поповића. У Н. Саду 1888. Цена 1 фор. Српске народне песмв. Скупио их у Срему и за штампу удесио Григ. А. Николић, Издање књижаре и штампарије Браће М. Поповића у Н. Саду., 1888. Цена 90 новч. Модни Свет. Илустроване новине за женско одело и ручни рад. Излази двапут у месецу у Београду. Уредник А. Кимпановић. Цена на три месеца 5 динара. На годину 20 динара.

ЗДО*- Нашу г. г. предплатнике пз Вршца умољавамо да претплату на листовенаше: „Невен" „Стармали" и „Глас Истине", непосредно нама поштарском упутницом изволе слати, те неће онда бити оних многих нехотичних увреда, које смо починили својим опоменама, незнајући да су они већ давно предплату положили другоме. Администациј а „Стармалог-"

Рв*" Ј оу се могу добити сви бројеви „Стармалог* од почетка до данас-