Стармали

„СТАРМАЛИ" БР. 17. ЗА 1888. ^ 131

Сигурно се сиремају, да једаред и тим трулим ходницима приреде — петстогодишњицу. * * * Кнез бугарски је помиловао кривог Попова. А невине попове криви, гато нису уз њега. * * * И краљу Милану се прохтело, као што чујемо, да помилује — једну принцезу са запада. * * * Веровало се до душе, да ће се краљ Милап још једаред венчати, али у проширеној Србији, и то са Душановом круном. Ал он би да се венча као — распуштеник. * * * Сад као да погађамо, шта је то. оно лепо, што је обрекао краљ Милан да ће донети са запада — У Србију. * * Чича Никола крчи пут. Те још како крчи. Крчевиица посланика затворио је. »Н | Мита Поповић је купио прилоге из живота, те написао „Наши сејлани". Сад ћемо видети какве ће прилоге скупити: „Наши варошани". * * * Оно што је урадио Шварцер, лепо је од њега. Ал ако ми ништа не урадимо, онда ће бити Митина ствар по нас — посћ „зсћигаггег". * * * Сад управо не знам, зашто ону кукавну децу словачку зову: „словачка сирочад", Дал зато, што осташе без оца и матере, ил тато их шаљу на помађаривање. * и цела телесина. Питам ко је то ? а један ће ми рећи : М—ски Чивутски учитељ, но реко : све му је „пропорцијонирато" мора да је сирома, проговорим опет оном човеку. Та нема ни бога, осим неколико дечурлије. Е па наравно, не мож' бити и богат и носат, одвратим ја опет, и повучем главу своју у собу нат аг. Да се манем ја чивутског учитеља а да се вратимо нашем Паји. Девет сати је, ево га тегли се, устаје већ, мати чека само да протре очи још, па да му почне читати буквицу што је опет до зоре остао у биртији. Дугачка је то била придика што је он онако мамуран слушао, ал овако се завршила: „ил се жени, ил из куће наноље," и Паја да га мати неби и даље грдила — зада поштену реч да ће јој испунити жељу. Кад се умио, обукао и већ к'о што треба себе дотерао (за пиво) уђе у собу где му је отац седио, па у велико чита „Турски народ". Добројтро тато ! Да бог да, делија; а ди си ти целу ноћ ? Та знате ово, та знате, татс, оно — поче се Паја изговарати и лагати како је већ умео. Та није то тако ко што ти ту мени мажеш и лажеш, већ ил се жени — ил до ђавола ! Дакле, тато, и ваша је баш жеља да сејаженим? Та моја да, докле ћеш се битанџити ? Ко је то ви-

I Чујемо да је наше народно позориште у Ста! ром Бечеју. Видићемо јел башустаром јер ако је то онај „стари" Бечеј, овда. ће позориште оданде отићи без — дефицита. ШЋира Даклем пештански „Ллојд" нашаоје што јетражио. Бира. Он је до сада нама читао горопадву маџарску $ уСпира. Аха! А сад њему читај^ горопадву немачку

П у о л и ц е. ©. Бизмарк остаје при својој речи, „он неће никога да вија". За то има сина, кога шаље са царем Виљемом у Русију.

# Немачки цар неће да се мрази са Русијом, То оставља већим силама и мудријим дипломатима, као н. пр. краљу Милану.

Онај шести параграф у школском закону у Хрватској не зове се параграф, него поглавље. Јер тиме је српска автономија ударена горопадно по г л а в и.

Л. Но и ако јс поглавље али никако није уздио с дана у дан пијанчити ! зар теби није доста дватри дана у недељи (к'о њему) да се ождереш, већ колко у бога дана, толико пута пијан. Па добро, тато, хајд кажите кога ћу да запросим ?! А кога ћеш, шта фали Марики ? упаде мати у реч. Којој Марики ? Та Кеђиној. А шта ће ми кад кашље. Е па ето Ката Фркецова. Тр ба ми та успијуша. А шта фали Тини Бућкаловој ? запита отац. Та њој млого не фали, само среда и крајеви, одговори Паја. Ја бар нисам ништа ружно чуо за њу. Та нисам ни ја, ал та би и мене и вас појела, једе више него Дода Бакталов. Та ако ћемо на то, ниси баш ни ти мачији кашаљ, и ти ождрапиш око десет сати девет пари „кренвиршли", а кад на подне седнеш за астал — поједеш за три Тота. А како ти се допада Анка Шмркалова ? — запита опет мати. На част вама, одговори Паја, ваљда да насљедим с њом и презиме њено. Е убиле те силе, онда за тебе нема девојке ?! (СвршиКе се.)

;Ш?АЧстШ