Стармали

158 СТАРМАЛИ" БР. 20. ЗА 1888. ■: здзддоегвмздодс

али ево данас мепи, (тешко да сам самад) навук'о се на трепавке неки дремљив мамац, глава бучи, зуји, пуца, ломно цело тело. Ко је ли је узрок Боже : „црно" — или „бело" ? . . . Др. Казбулбуц.

Пословице, дотеране на калуп времена. Није ком је суђено, већ коме је још у истражном затвору плаћено. Два лешњика ораху разбијена војска.

На кдизавом путу и краљ клизне и падне.

Ди је салама ту је слава. Луд се „Виделом" не тражи, — ал се и ,Видела" нађе. Што ближе Нишу, све чивутскије пишу. У друштву се и жена покалуђерила. Путуј, игумаве, не брини се за Бугарску! Во се за рог веже; човек за језик; а жена свашта пре, само за језик не. Л.

Слеп и млеко. — Пз индијске збирке гр. Л. II. Тодстоја. Један слеп од рођења запита окатога : — Какве је боје млеко ? Окати рече: — боја је млека иста, као и у белог папира. Слеп запита: — зар и та боја исто снако шушти ^'?д рукама, као и папир? Окати рече : — не, она је бела, као и брашно што је бело. Слепи: — а! дакле је и она исто тако мекана и ситна ? Окати: — није, него је само тако бела као бели зец. Слепи: — гле, па зар је и боја брашна исто тако мекана и космата, као и зец? Окати: — та није, човече, него је иста така, као што је белина у снега. Слепи: — дакле хладна као и снег ? И колико је год окати спомињао примера, слепи никако није могао појмити — како изгледа бела боја у млека.

без Небо и земља, „Небо је високо" Стоји раје вриска. — Није небо високо; Већ је земља ниска. Шипер-Пеја. Из наше торбице, за ' Узеле калфе шегрта у подсмеј, — ал он је имао оштар језик, па им на свашта доскочи. Онда га опи запиташе: А имаш ли ти кога паметнијег код куће? Шегрт. Код куће су ми сви паметнији; — ал овде нису. Један чивутски галантом, којв је добро знао да госпођица Милева не зва маџарски, азиртиш је на балу ослови мадарски. Ал госпођица Милева знала је опет да Чива не зна француски, па му стаде нешто парлирати. Сви прснуше у смеј кад видеше како је галантом ускубурио.

Један несно^ан гост уђе у двориште и запита домаћивовог синчића: — Деране је л' ти код куће отац. СинчиЖ. Молим, ја нисам деран, — ал бићу деран, ако кажем да је код куће.

А. Узајми ми пет форината. Б. Ваљда нисам пао с крушке да ти узајмим, кад знам да ми нећеш никад вратити. А. Ад ако ми не узајмиш, ни онда ти нећу вратити, па један ти је враг.

Девето чудевоније, Седели смо данас нас четири друга, и вршили д у ж н о с т, свога делокруга ..... Пили мало вина, а п о в и ш е воде, (да п ро м ен е речи, гле, слагачу згоде!) Па и каву црну из филџана мали, посркасмо, па још нико — не запали!

Да четир мушкарца У друштву се нађу, а у д и м у густом да не траже сласти, смешно је и касти ; Ал тако је било тог оскудног дана, јер ни један нисмо имали дувана. Др. Казбулбуц.