Стармали

Г СТАРМАЈ1И" БР. 20. ЗА 1888. 159 ^>всввв©б©$вв<>в1>ввв^в^?е©бвве«вввв{?ввввбвв©®вввввввввввввв<>с

Б е р н о с т, „Лепа ли је госпођа Милева, црно око као муња сева, коса густа као мека свила, струка танка као горска вила, а устанца баш за пољуб спретна; баш би да јој познам мужа сретна." „„Мужа њена? Њега да познате? Та ви њега већ одавна знате! Јесте л' вид'ли оног што се клати око куће и њезини врати? То је муж јој, (к'о што неки кажу), а он ви'те, сретни, — — чува стражу „А од кога он да стражу чува"? „,,Да му жену — ветар не одува!" Др. Назбулбуц.

»« и

Бубнуотека.

ском

Када се веже сраска железница са БугарвеЛ непе бити давно — —" „Бачванин бр. 27.

Један богаташ, шири него дужи који је био познат као јака изелица, потужи се једаред своме пријатељу доктору, да је изгубио апетит. — „Шта!?" одговори доктор, „ти изгубио твој апетит?! Ух, само да га не нађе какав карловачки благодјејанац, — то би била ужасна несрећа! Вандрокаш уђе у кућу и замоли да му уделе коју крајцару. Домаћин му рече, даћу ти док други пут дођеш. Вандрокаш се наљути па одговори: „Дајте ви мени сад. Јер ви не знате колико ја преко године штетујем због те проклете вересије.

Газда ђока погоди новог кочијаша, који до онда нид није кочијашио. Први дан рече му: „Јошка, ево ти воломаз иди па намажи каруца." — После једног сата дође вредни кочијаш и јави газда ђоки: „Господар; ја сам намазала каруца. Намазала сам сва, од горе до доле. Само осовина нисам, јер су точкове на њу'.

свирају. А у трећи разред долазе који добро свирају. Ваше Величанство већ је у другом разреду.

Славни вијолиниста Саламонс учио је младог енглеског краља ђорђа III. на ријолини свирати. Једаред га запита краљ: Јесам ли већ добро напредовао ? На то му одговори Саламонс: „Ваше Величанство, ја имам ученика од три врсте. Први разред чине ђаци, који још ни мало н е знају свирати. Други разред чине, који рђаво ^ Јои; се могу добити сви бројеви „Стармалог" од почетка до данас.

Рачун на поштене људе. Неки предузимач у Америди предузео је да ископа један бунар. Таман он са бунаром готов а бунар се сруши, јер Је тих дана падало много кише. Предузимач се само почеша иза увета, али се брзо утеши. Он се сакри иза неког зида а крај бунара остави свој шешир и штап. Не прође дуго а око бунара поче свет да се купи, јер видевши шешир и штап свако је мислио да је ту човек засут. Отрчало се брзо по ашове и мотике и у страху да се жив човек под земљом не удави благословене многе ручице брзо бунар наново ископаше. Али кад човека нигде не нађоше, свет се разиђе куд који. Сад Американац тријумфирајући изађе из свога скровишта; мило му беше што сада не мора сам бунар наново копати, па снешкајући се рече: Још неће свет пропасти, још се може рачунати на поштене људе, који помажу у великој невољи.

Р е б у с српско-немачки.

Новије књиге

иослате уредништву на ириказ. Јована Бошковића Скупљени списи. Свеска II. 0 српском језику. У Београду 1888. У штампарији краљевине Србије Цена 1 фор Невенче. Књига приповедака од Браца Јове. Издање срп. књижаре Браће М. Поповића у Н. Саду. 1888. Цена 40 новчића. Иа Италије. Новеле Павла Хајза. Превео Јов. Грчић. Издање српске књижаре Браће М. Поповића. У Н. Саду. 1888. Цена 40 новч. Ковиље. Венац приповедака младим пријатељима од Брате. I. свеска. У Н. Саду. Штампарија А. Пајевића. 1888. Цена (?). Пламенови. Песме Радована Кошутића. I. У Новом Саду 1888. парна штампарија М Димитријевића. Цена 20 нов. или 60 пара дин.

Књижарско-издавалачка филоксера зовемо оне дужнике, који читају новине па неће да плате или узму да растурају књиге, па никад ни књига, ни новаца. Много пута смо их писмено позивали да плате што су дужни. Сад их ево јавно по-