Стармали

"ЕТ" Х^ово^се Оа,дзг 31. јзт-ла, 1333.

„Стармалг" излази 1 'рипут месечно. Годишња цена 4 ф . — погодишња 2 ф . — на 3 месеца 1 ф . За Србију и друге крајвве: 10 — 5, — 2 1 !, динара или Франка. — Власник и одговорни уредник Змај-Јован Јовановић; Издаје пгаамиарија А. ИајевиЕау Новом Саду рукописи се шиљу уреднику (Вг. Ј. Ј оувпоујс , ЛУ1еп Негпа1«ег 6иг1е1 §(га8ме, Мг. 9.) — Претпдата и све што се тиче администрације шиље ав штампарији А. ПадевиКа у Нов. Саду, из Србије књижари ВаложиЕа Београд и Ниш. — За огласе плаћа се 6 новч. од реда.

Над гробом Оветислава Николића. (Кр. комесари над шнјкашким ритонимаЈ Није био »омладинац", Није им'о српско мнење, Ал баш то му „горе" стекло. Безграпичво поверење. Дадоше му дивно место, Таквих места мало има, Тиса га је поставио, Баш над тиским ритовима. Пошљи неког у рит само, У риту се лако каља, И он оде да се тамо, Преко грла сав заваља. Да .је био „омладинац*, Неки б' рекли: „ Сви су таки", Ал од њиних ваистину Ко Николић нијо сваки. Многе зиадем који краду Па им буде како коме, Овај један себе уби, Други нами шију ломе. +.

Политични преглед. Нико није код куће. Краљ Милан је отишао у Штајерску. ваљда да измисли какав нов штајер, Герман је у Глајхенбергу; смрди му у Карловцима, I па је отишао да се намирише јелових дрва; само да не заиђе у каквој шуми, могао би расплашити све Јелене (ал да, ово се пише малим печетеим словом, дакле: јелене). Др. Стова Павловић, уредвик „Нашег

Дабе", узјахао на неку туђу песму (он увек радо јаше на туђпм несмама и критизира их по познатој манији, хоћу рећи манири), па отишао на крилима „Мале Поетгке" у Будимпешту, да иште кору хлеба од свога конкурента „Српског Дневника", надајући се, да ће се овај држати ове хришћанске речи: „Ко тебе камеј ?';ч , ти њега хлебом (— па ћеш далеко дотерати!)" Није код своје куће ни принц Кобург, који се више осећа да је као у неким гостима у Бугарској, само је та ђаволска разлика, што он части и гости Бугаре т. ј. њихове ненаситиме министре, место да ови њега као свога милог и драгог госта часте. Најпосле и та њихова заједничка тиква мораће скоро пући, јер ко се тако дуго наједном месту гости, тај мора најпосле или пући шш утећи од силне части. Никола Христ^а није сасвим .код своје" куће; него што се за њега каже да је каплар, то није истина, он је већ одавно ш т а п софицир. Алекса Илић, прота београдски и уредник „Хришћанског Весника", што доноси крадене придике, отишао је у Холандију, да тумачи краљици оне чланке из „Хришћанског Весника", који говоре о разводу брака код православних, и по којима се сваки муж може раставити са својом женом, чим нађе млађу, лепшу и богатију; привола женина није ту нужна по канонима вселенског сабора држаног у редакцији „Хришћанског Весника" под председништвом седога патријара Николе Христића. Није код куће ни просвета у Србији, јер је њен заступник министар Владан ђорђевић такође отишао у свет, и то на Гмунденско језеро; сигурно је читао своје „Путописне црте" о тим крајевима, па му се допало и с тога је отишао онамо, само нека се чува да му се не пребаци да јеиздао отацб и н у отишавши у туђ свет, а ово би се могло с неким правом, јер он заиста и з д а ј е 0 т а џ б и н у. (И дај боже, да је што дуже издаје и уређује!). Па кад су се тако сви славни људи разишли по