Стармали

1 78 „СТАРМАЈШ" БР. 23. ЗА 1888.

сама реч каже). јер да није Славева на евету, неби се то чинило. Да нема словачке деце не би их нико од родитеља отимао; да нема српских, сдовачких и румунских школа, не би нико увађао мађарски језик; да нема српске и словачке „Матиде", не би их нико гонио; да нема српских уредника, не би их нико затварао и глобио и т. д. Из овога се види, да су Славени и друге народности саме криве, што све то тако бива. Кад узмемо ча ум, да Тиса носи увек зелене наочаре, о чему се сваки може уверити из „Борсем Јанкова* и „Кикирикија", опда није ни мало чудо, што кроз те з е л е н е наочаре изгледа Тиси све з елено пред очима, а што је зелено, то је Мађарс к о, њему је дакле све зелено па и Славени су му зелени пред ечима. И мађарска омладина је више пута показала да је зелена. Ово би могао потврдити и Керим паша својом сабљом, на коју се тако живо прилагало.

У Ш Т И П Ц И, Дакле у Молу изабран Чивутин за кнеза ! Зашто не бра^о, кад ће ^оже Оити и јерусалимски Чивути изабрати Србина за своју општинску поглавиду. * * У „Нашем Добу" пише неки М. члааке под насловом: ,Из торбе једног магарца". * * * Како је виспрен, можда ће ваписати још и чланак под насловом: „У торбу једног магарца", па и то послати у „НашеДоба". * & % По смрти Трефоровој истакла је „Матица СрпЕеЖлшетЖж! И г р а ч. Од Мавра Јокајнје. Кад су Маври владали у Шпанији живео је у Кордови неки побожан и ваљан човек, којега су и Шпањолци и Арапи у целој Шпанији познавали као врло великог добротвора и помагача сиротиње. Он се звао Дон Хутардо Гарцијас Ечегијас Елеазаро де Есгалимена ел Сенордо Бенефицентизимо, или, као што га обично зваху Алабадо Сеа Диос (а то значи хвала Богу!). А ово име је он највећма волео, а и најчешће чуо, јер није прошло дана, да није коме у невољи помогао. Делећи милостињу он је врло пажљиво поступао. Он није дарове бацао кроз прозор, што би било то исто, као да је хранио рибе морске, особито кад се помисли, да је међу двеста хиљада становника Кордованских било сокачких просијака око двадесет хиљада. Него он није жалио труда, да онамо, где је права невоља, сам лично отиде, те кад је којег невољника стално готиомагао и на ноге дигао, то је мудрије било, него да је стотини људима за један дан само помогао. Будући пак да његови дохотци нису били довољни да њима намири све потребе у невољних људи, то је он

ска" црну заставу. Да је и за живота и рада Трефоровог то учинила, не би јој се могло замерити. * * * Трефор је био помађарен Француз, па онако с нами поступао. А шта би тек наопако било, да је био какав номађареп Словак или Буњевац? * * * Мађарски листови одговарају на питање: „какав треба да је насљедник Трефора?", са: „бре, ф о р а !" * * * У 38. броју „Српског Народа", где су штампани брзојавни поздрави Герману, има и ово: „Липочанска општина кличе: „Спаси боже и помилуј сјатјејшаго патријара нашего Германа и сарани јего на многаја љета." * * * Све је дакле ту, само фали: Амин. ©

П у с л и ц е. Н}. Лако је то кад човека боли зуб : њега можеш кљештама извући напоље, па мир, али кад кога боли патријар, тога не можеш ни гвозденим кљештама ишчупати и курталисати га се! * =. Наш учени и вредни И. Руварац назива све писце, што се не потписују правим именом под своје члапке: Бугарима и Цннцарима. Каквог ли је боже, он порекла био, кад се оно потписивао Вајунов? * §. Ми лајици видимо из најновије богословске полемике бар то, да наши учени сгештеници још не знају на чисто колико има недеља у години, кад заишао по земљи те од богаташа купио прилоге у то име. Он је имао читав списак, у којем беху побележени великаши и богаташи у околини заједно са својим дохотцима, те је Дон Хутардо заилазио редом, те купио од њих годишње прилоге за сиротињу. Већ су се богати људи од њега већма плашили него од Мавра шпаљолских. — Дон Естебане! Ви сте добили десет хиљада реала. Сетите се и оних, који немају ништа. — Јесте, али при боју бикова изгубио сам две хиљаде реала. — А ко их је добио ? — Дон Гедонио и Дон Кристобал — Кад сте ви могли у боју бикова да изгубите две хиљаде реала онда ви можете и за сиротињу бар двеста поклонити. Дон Естебан направи кисело лице и пружи новце. Сад је дошао ред на Дон Гедонија и Дон Кристобала. Ваша господства су добила при боју бикова две хиљаде реала. Дон Естебан, који их је изгубио, дао је већ двеста реала на сиротињу. Дакле је право и поштено, да ваша господства, који сте те новце добили, двапут толико дате. Г( сподства се почешу по глави и плате. Дон Амброзио је окорела тврдица: Он баш вечера: