Стармали

„СТАРМАЛИ" БР. 23. ЗА 1888. 179

ваља које еванђед.е читати и како се која црквена књига зове. * У Бугарској су разбојвици заробили једног фотографа. Па ко ће им овда скинути (т. ј. фотографисати) кнеза? Ј?< =. Италијански прсдседник мивистарства Кришпи путује (по Бечу, Мовакову и т. д.) А кад ће већ наш Никола Христић путовати? * -|-. Шјезто пакап! тгуе^јаИ §о§р. ер18кора Јпгја Вгапкоу1са, <1арасе гас11 1)1 ШП Аа та пјез^о ро то1Ј1 истшо. Ра ћај<1 пека па ^о розкгхе оу 1 ге<М. (Нуа1јеп 18из!) * X- У београдском двору још се једнако пије пиће, што се зове: Басптае Сћг184јс. Но то је вино позиато из Напоља. (Дакле напоље с њим!)

На оном свету. За ручкои при амвросији н нектару. Доситије Обрадовић. Зар ти, Атанасије, ниси никад прочитао моју „Хриетоитију сирјеч Благе об и ч а ј е" ? Атапасије Николић. Како не бих прочитао, та и ја сам сам написао ,Буквицу среће и блаженства". А шта вам даје повода да ме то питате, зар се ја не владам по правилима пристојности? Доситије Обрадовић. Синко мој, ја колико те познајем видим да си ти врло уљудан и ваљан човек, али читам у ,Поменику" М. ђ. Милићевића црне роткве и хлеба, а Алабадо Сеа Диос ступи унутра и иште гтрилог за сиротињу. — Ето видите, господине, да и ја једем роткве и хлеба ! — Па баш за то, што не издајеш новце на шта друго, знак је, да ти много новаца остаје. Ти видигт како је жалосно јести роткве и хлеба и онда кад човек има доста воваца, да како ли тек мора бити онда, кад је човек приморан да то једе! У осталом и за тебе је боље да даш сиротињи него да недаш. Јер кад им даш, он^а ће они бити поштени људи, а ако им недаш, они ће бити приморани да краду и харају, па кога ће пре напасги, него тебе! За то дакле дад' брзо педесет пеза па онда месец дана једи свој хлеб без роткве, па ћеш накрмити то што си дао. Једанпут сретне он на улици у Мадриду Дона Лоренца Мендоцу ди Валенција. Пречасни господине! Чуо сам како сте дивну предику држали на дан Тодос-Лос-Сентоса о добродетељи потломагања сиротиње. — Чули сте? Зар се и у Кордови о томе говори? — У целој земљи нема другог разговора него о томе. И мене је говор тако дирнуо, да нисам могао срцу одолети, да вас пречасни господине, одмах не потражим и вамолим. . .

на стр. 433. да си „према млађима прек, груб, и често, неваспитан" био на земљи. Атанасије Николић. То није моје да судим, то тако пишу сад после моје смрти они, који су ме за живота узели за професора и ректора „Лицеја", и они, коЈима сам ја уредио прву земљеделску школу, засадио топчпдерски парк и завео фабрику за ћебета и сукно, па ваљда су људи сад после моје смрти ради, да ми на томе захвале, те ме називају грубим и неваспитаним. ђорђе Рајковић. Међер сам ја онда боље прошао од брата Атанасије ! Јосиф Панчић. А како то? ђорђе Рајковић. Ето тако: 0 мени нема ни речи у „Пом ени ку", ма да сам ја пре умрво него ваш велезаслужни Панчић, дакле било је вре мена, да мој бивши колега (и учитељством и списатељством) М. Ђ- Милићевић и мене бар којом речи помене, бар за љубав оних силних књижевно-хисторијских чланака, које сам само ја могао написати, јер сам многе изворе само ја нашао и сачувао. Лукијан Мушицки. Бива то да се и заборави. Ено на пример у „Историји српске књижевности" од Стојана Новаковића нема ни спомена о песнику дру Лази Костићу, ма да је овај до изласка те „Историје" увелико већ писао и многе класичке песме штампао, а и „Максим Црнојевић", је већ био дотле написан и штампан. Вук Караџић, Збиља, Лукијане, проналазачу писмена „ђ", нисмо одавно филологисали. . . Јовап X а џ и ћ-С в ети ћ. Зар вам је мало било! Мавите се тога по-ла. Него шта је, Вуче, са твојим делима? Чујем да се сраска влада латила да их изда о државном трогаку. Па како напредује ствар? — Да вам дадем предику ту да је прочитате ? С драге воље! Имам је у рукопису. — Боже сачувај! Нисам вас с тога нотражио, него да иштем пет стотина лојдора за моју сиротињу. Дон Лоренцо извади тужно кесу с новци и рече уздишући: — Ево, па нек вас. . . . Једном је Дон Хутардо опет, тако путовао да купи милостињу и кад је на својој мазги са прапорцима јахао кроз шуме на обали Гвадалкивира опази неког Арапина, који сеђаше на сред пута и играше сам са собом шаха. Као што је познато ништа није луђе, него играти шаха сам са собом. Дон Хутардо се пун чуђења заустави и дуго време гледаше шта Арапин ради. Овај се сасвим задубио у игру, повлачио је у дугим паузама фигуре и изгледало је, да га партија јако занима. Напослетку се Дон Хутардо не могаше дуже устезати, него запита: — Чији си ти син, честити човече ? Арапин повуче фигуру и онда ће тек рећи : — Мој је отац био Вен Мутасем, а ја се зовем Абу Ризлан, ако баш хоћеш да знаш, честити ђауре ! — А шта ти радиш овде, добри Абу Ризлане, сине Бен Мутасамов? — Играм шаха, као што видиш. *