Стармали

188 „СТАРМАЛИ" БР. 24 ЗА 1888. &$№ ^ООДЖОДОДеОДОДеддосадег^^

Над једним гробом, „0 мртвима добро, Ил ништа не кажи !" Изрека је стара, Па и данас важи. Тако с' неком хове: Тако с' неком мора. Ја стојим над гробом Министра Трефора. Заборавит' тешко ј' Што нас тако тишта. Изреке се оне сећам, Па не велим ништа. м.

Сетила се учитеља ... Баба Јека накувала једне зиме толико питија (пача), да су га дан на дан и по трипут ^ели сви у кући. На послетку им се већ огади (као оно некад Чивутарији у пустињи препелице), тако, да никоме већ ни под нос није требало. Кад последње јутро — неће већ ни свињар да једе, а баба Јеку све грозница вата од једа, ди ће толике питије бацити. У једу спопаде један тањир, па кад виде, да се још и кварити почеле, хтеде да завитли вашкама, ал се трже и рече: јаој жалосна Јеко, а ди би ти бацила питија?! Послаћу боље учитељу један тањир. Мала Јула поред мајке стоји, слуша и гледи шта јој мајка говори. Баба Јека даде Јулки тањир с питијама и рече : на, носи ово господину твоме! Дете узе тањир у руку а књиге рукама напипам кревет. , .: Ево нога од кревета . . . ево горње даске . . . ту мора бити орманчић . . . ха, ево га! Пипао сам по орманчићу Марцикине ствари, што их је ту помећао. Кеса с новци, чирак, ал где су палидрвца до врага? Наједаред напипам неку хладву ствар прстима, прође ме језа, тргнем руку, а нешто паде на земљу и зазвеча. На ту чудновату звеку опет се тргнем и задркћем. Срећом се Марцика није пробудио. Нађем палидрвце и запалим, па погледим шта је пало. Боже, а шта је ово ! Марцикина вилица са зубима заједно лежала је на земљи. Гледао сам и гледао, а од гледања стадоше и моји зуби цвокотати, као кад вашка на вашку залаје. Подигнем дркћући. Еј наопако, два предња зуба се скрјала и испала. Несретни пријатељу, који тако слатко спаваш и сањаш, а ни у сну не сањаш, да су ти два предња зуба испала! Па томе сам ја крив! . . . Боље да сам руку пребио. Главобоља ми на мах пређе као руком однесена, ја угасим свећу и легнем опет. Но и у помрчини ми изађе пред очи страшна вилица и на мене је кезила зубе. Зажмурим, али узалуд. Не могах да заспим

под пазухо, па хајд у школу, пољуби учитеља у руку и изручи му поздрав: поздравила вас наша мајка и послала вам питија. Фала душо, фала, а што је то мајка шиљала ? Та код нас неће већ ни керови да једу, па каже гајка, боље ви да поједете. Учитељу не би право што је таки комплименат добио, па кад још виде да су питије и покварене — завије тањир натраг у мараму, преда детету и рекне: кажи мајки да сам је поздранио овако: „мајко! каже господин, оне вашке, што су оне добре питије појеле, нека једу и ове." Појетично момче и прозаично девојче. Он : Шта је оно што те мучи, Што те кињи, што те пати, Што ти дуге црне ноћи Не да спати, Што ти души покој граби; Што ти тело тако слаби ? Она: То су буве и стенице, Враг им баби! Шалун. У сеоокој школи. Мали Драгиша ишао је са осталом сеоском децом у школу. Дође испит. Господин кот. предстојник лично ја присуствовао. Учитељ, да би показао, како децу у свему обучава, што је корисно, упита малишу: „Знаш ли ти, ко нама суди ?'' — Овај му одма одврати: ,,„Па госп. предУ јутру приметим, да се и Марцика мешкољи и буди. — Марцика, повичем, велика се несрећа догодила! — Но? поче он буновно. Шта се догодило? — Малер по тебе, драги Марцика! наставим ја лагано да га не поплашим. У твоме здрављу се нешто пореметило. . — У моме здрављу, прекине ме он, није се ама баш ништа пореметило, ја се тако добро осећам као новорођено дете. — Имаш право, Марцика, јер новорођено дете још нема зуба. . . — Шта ? Шта ти имаш с мојим зубима ? поче он напрасито, издижући се у кревету. — Док си ти сп вао ја потражим палидрвца. Твоји зуби падоше на земљу и два се поломе. Марци се као застиди, ал настави : — Па ништа, ништа. И онако нису вредили мн го. Трају ми већ девет година; него имам ја у сандуку друге, нове. Ја сам хвалио бога што је на том прошло, али сам нешто зловољан бж. У јутру зовнемо келнера. — Пошто је соба? — Пет форината. — Шта говорите којешта . . Једна соба пет фо >ината. Та за те новце могао би човек скоро кућу купити! — Али молим у овој је соби наш краљ за време свога бављења у Мишколцу ноћивао.