Стармали

„СТАРМАЛИ" БР, 24. ЗА 1888. 189

стојник! 1 " 1 — „А где он суди?" — „»Па У Бјеливи!"" — Лепо, лепо, али ди се валази тај господин ?" — »„Ма болан, зар га не видиш? Ето га ту уз тебе!!"" одговориће на општи смеј испитне комисије, мали Драгиша. Кажу, да је и госк предстојник и сви остали били веома задовољни са децом, али још више са учитељем, јер узгредно нека је примећено, да овде на 100—120 деце долази цигло — један наставник. Др. Казбулбуц

Карлсбадијаде. (Наставак). XI. Ала ј' леп овај свет! Оиде поток, овде цвет! Онде Чивут, Жидов ту Преплавили бању сву. ХП. У сред шуме башта дивна, Зове с' „панорама", Ту се шеће, к'о јеленче, Једна лепа дама. Лишће шушка, шума мири, Спустила се аама, 1Ја још шеће лепа дама, Све једнако сама. Ал је лепа, ал је дивна Ова „панорама". (Кад јој додам још три срока: Тама . . . дама . . . сама . . .) — Па гата ми имамо отуд? — Али ми хоћемо да отуд што имамо, рећи ће келнер. — Добар одговор, рече Марцика. Хајд' да платимо. У трапезарију при доручку чусмо још од три госта исту тужбу, да су и они спавали у оној соби, где је краљ пре три године ноћивао. Сад се брзо кренемо на пут к селу, где је Пирошка становала. Младожења је изгледао данас као и јуче; само су му нови зуби били много бељи него они јучерањи. Он се мало стидео иседео је ћутећки поред мене. Ја сам по који пут прекидао тишину, али она је затим одмах опет наступала. И време беше мргодно, мутно. Овом сватовском дану није сијало сунце Мутни облаци се навукоше на своду небесном. — Биће кише, милостиви господине, осећам по жуљевима, претио је кочијаш. Тек што изиђосмо иза вароши, ал ти киша стаце падати као из кабла. Мишка се једио и чепко по потиљку вајкајући се. — Хо, што нисам дошао с покривеним колима! Још ми је рек'о стари господин. . А ја као есапим, ди би ја младожењу у кавезу носио! — Има ли крчме уз пут, па да сврнемо ? запита МарЦика с псовком и увије се преко главе у огртач. — Овде, даопростите, нису начинили нигди биртију ..

ХШ. Карлсбад је прави рај. Само и то добро знај, Увек вели : дај, па дај! XIV. Овдена се долази С буђелари разни, Сви су најпре п у н и, А напокон п р а з н и. XV. Пацијен'та много, Читав мали свет; А доктора мало Само шесетпет. Не знам да л' се љубе И међ собом слажу. (Ја их нисам пит'о А сами не кажу.) XVI. Ил се звала к е с а, Или буђелар, Брифташ или шлајбок То је једна ствар; Ал на крају дана Овог боравишта Својој жени на поклон Не мож' купит' ништа. XVI]. Јел'те. браћо моја, Браћо једнострадна, — А је л' какво село ? — Богме далеко је. — Па нисмо далеко, окрени кола па терај натраг! — То ће најбоље и бити. Ваша воља код вас. Вратимо се патраг у Мишколц у гостионицу. — Хеј, келнеру, имате ли собу, у којој још није краљ ноћио? — Има, има, одговори келнер. — Отварајте, да се пресвучемо- Покисли смо скроз као моча. Док сам ја свлачио ципеле Марцика се извијао из огртача и умотача . . . — Марцика! повичем ја погледавши горе. — - Шта је? одговори он зловољно. — Јеси ли ти то? По гласу бих рекао да си ти. Чисто није могуће! Лице му беше црно као у црнца, а коса као снег бела. Киша му је спрала црнило са косе. .... Сад већ више верујем моме оцу, него природи. * * * До подне се изведрило и Марцика се наново удесио. За подруг сахата бесмо већ код невесте. Ја сам водио сироту, малу швигарицу испод руке. Кад смо стојали пред олтарем, нагне се отац невестин те тронут до суза нришапне ми на уво: — Баш као створени једно за друго, јел' те ? — Аха! о !.говорим ја после кратког промишљања.