Стармали

190 „СТАРМАЛИ" БР. 24 ЗА 1888

Ми смо негда пили Много пивахладна? То за собом чудне После ице нуче: Сад Карлсбад вели : Ждер'те воде вруће! ХУШ. Молим шољу каве! „Ево, драге воље!" (Да је у њој мање воде) Пријала би боље.) XIX. Има овде једна госпа, Америка њен је стан; Видимо је, гледамо је, Чудимо јој с' сваки дан. На њезином лицу браде Ни бркова није; А знате ли за шгоУ За то јер се — брије. XX. Та и овде срцу треба (Јамо један крес, Па да се у њему Раскокота бес. Ал хијена (хигијена) Упре самокрес На ком пишу ове речи : „1з1 шсћ! киг§ета88." XXI. Карлсбадској бањи Нигде нема пара. Она болне лечи, Она чуда ствара. Јест', нема јој пара, Ја Је врло ценим, Ал нестаје пара И гостима њеним. Др. Назбулбуц. Из наше торбице. Састали се на футошком вашару два Бачванина из два села. Давно се нксу видели, па при чаши вина заподенуше разговор. Ово, — оно, — пак ће запитати А. Ала пријане, да ли још тучеш своју жену, онако као што си је негда тукао? Б. Па да виш, богами, сад је више и не тучем. А. А што ? Б. А мани је у виле. Сад више није лепа.

(У књижари .)Н. Имате ли један н ов календар? Канжар. Имамо; како не би имали. Н. Ха, баш добро! А ја имам један стари; хајде да трампимо.

А- Колико се путује жељезницом од Беча до Трста ? Б Петнаест сати. А (Рачуна). Онамо петнаест, — натраг петнаест, аха, даклем зато га неки зову Триест.

„Оштро" и „дубоко". Аћим ћулумбашић дорастао је и до женитбе, али још није био прешао оне тупаве године, те га је отац својски посаветовао, да при прстеновању, које се сутрадан извршити имало, буде разборит и да пази, шта говори, да не рекну сви, е је прост к'о будак. „Добро размишљај," — рече му отац, — „па кад рекнеш, нека буде и оштро и дубоко, да се свет не емије са тобом 1" — Седели су при прстену дуго, али Аћим ни беле; мудровао је, шта да рекне, па да буде онако, како га је отац учио. Најпосле већ му и оцу досади, па ће му рећи: „Но, сине, шта ти тако дуго премишљаш?" — А син ће са најозбиљнијим лицем рећи: „Бријачица. — Бунар." Нема сумње да је то, што је рекао, било оштро и дубоко, — но шта су гости на ту мудрост рекли, то вам не знам казати. Др. Казбулбуц. Досетке, наивности и др. из дечијег света, (^ нек от.норта рубрука). Јовичина кућа била је у швапском сокаку, па тако је већ и Јовпца разумевао а и сам натуцао помало вемачки. Пролетос лицем на водени понедељак, запита га комшиница, фрау Лизи: — Јобса, \уаз тасћ*; (1ете МиМег? — Ин цимер сицн, — одговори он. Фрау Лизи. СеМ ае ћеи^е тсМ т'§ ГеМ? Јовица. 0 ва! хајте нихт арбајтен. Фрау Лизи. 184 Лепп ћеи^е мпе<1ег ет Ге1ег<;а§? Јовица. 0 на! ка фајертаг, хајте ис восертаг. Н.

Свима нам је познато да мали Бушко (то му није име већ само надимак) радо једе ваљушака са сиром. За чудо уме да их тамани Једно по нодне, зпајући да су за ручак баш то јело имали запитам Бушка колико је ваљушака појео, а он се враголасио насмеши па одговори : „Нисам млого, само петшест". Ја сам хтео да уђем у траг за што се Бушко смешкао кад ми је то рекао па сам запитао и његову старију сестру. А она ме обавести: „Добро вам је рекао. Први пут је извадио пет, а по други пут шест ваљушака". — Еле „пет-шест* код њега значи једанаест.

Мати је била нешто болешљива, па је лежала у постељи. Украј ње играо ое њен синчић Драга. На пољу се било нешто наоблачило и мати рече Драги: Иди на прозор, па види пада ли киша. Драга приступи прозору па гледа на поље. Чим

?