Стармали

„СТАРМАЈИ" БР. 27. ЗА 1888. 211

Ћира. Зашто се бачки владика пише Василијан? Спира. Да како би хтео да се пише. Ћира Требало би да се потписује Василије. Спира. Па зашто? Ћира. Јер онда би се могли направити жалосна песма од

две речи. Спира Како ? Ћира. Овако: ВАСИЛИЈЕ Н а о и л и ј е. Спира. Све једно је, — та нам и овако.

киК вели; ,Није то истина. Мени дуван не шкоди, а ето не шкоди ни Здравковићу.

О Руски цар Александар може једном руком да дигае грумечак гвожђа од три центе, Хе, ал њега, кад је био мали, тата није водио Ронахеру.

се песма пева

~ Ето сад се већ и Гарашанин дигао у немилост краљеву. У краља можда још има велики капитал немилости, али у Србији је сад већ мало л>уди, који иису свој тал из тога капитала извукли. И тако ће ее канда Милан угушити сам у својој немилости.

Спира. Мени је друго нешто оа ум пало, за што се бачки владика пише Василијан. Ћира. За што? Спира. И Герман се свршује на ан, па хоће и он да се свршује на ан, — тако мисли да ће лакше поетати патријар. Ћира. Добро си сесетио. Ал ја знам једну реч која се почиае са а п, — а то је анатема.

X У Бечу се већ помишља на то, да онај кјји у својој земљи све пријатеље изгуби, че може много важити, ни као пријатељ комшијама.

П у с л и ц е. * Путовање немачког цара Вилхелма од Неве до Тибра подиже мало више пра, — и он ипак путује без „штаубмантла'. Но време је већ да се и кр. Милап врати кући, на да му се „штаубмантл" испраши. б) Доктори доказују да дуван ткоди. Мин. Ра-

§. Хеј, хеј, хеј! Хрватски бан Хедервари зада је нам љуте ране. У невољи сетимо се каткад народнога бана Мзжуранића. Па како би лепо било, кад би нам бар помен његов могао да ране замаже. Ал не може, па ве може. (Ми би му можда и опростили; ал он је сам рекао, да: Ћ без кајања нема оиросника." ^ Каплар Никола забрањује у Србији „обзпокојавајуће гласове", и млата својим спокојавајућим штапом.

X Због симпатија према краљици највише је било затварања у Шапцу. И наш уважени песник Милорад Шапчанин уплашио се да не дође ред и на њега, па се и он уклонио. Ал да га не би нашли сакрио се тамо где никоме ни на крај памети не би пало да га тражи. Отишао — Анђелићу у госте.

земљаци, они би лупали главе један — другоме) па никако да буду са програмом на чисто. Све је друго готово. Деветнајест барјака вију се на главној, али и јединој улици „Телплфола", она крњава прангија, што сваки пут приликом „кирваја" своју дужност чини, и сад је спремна, да скојим громким гласом дочека високог госта. Фетер Нацл, који је био уједно и тутор, и црквењак, и „шулдинер", ено већ изгледа са торња црквеног, а у руци држи уже од оног једног звонцета, које зове и у цркву и у школу, па чека да се укаже прашина на друму, те да звоном огласи долазак њихове висосги. . . Сви грађани и грађанке упоредо стоје и исчекивају знак од „пургермајстора", па да као из једног грла повичу: Хох! хох! хох! .... Све је дакле у реду, али какав ћеду „Ерфри-пгунг" своме владаоцу да пруже ? Фетер Михл брише зној са великом плавом марамом, шмрка, кија, и у осталом сасвим се држи оне Змајеве песме: „У шлофроку дивном створу". . . само овог фетера распин>у са свим друге мисли, него оног његовог рођака... Најпосле се досети нечему одборник Вастл Думкопф, те вапије : абер мајне либен лајтлн! Ви сте сви на холцвег, ако мислите, да његова милост, госп. Фирст хоће да има

као „ерфришунг" друго што, него један обични „ерфри шунг". Разумете ли? Т. ј. почем је данас ужасна врућина а наш милостиви госп. књаз цели дан по путу иде, па се ознојио и загрејао, те он жели, да се овде код нас мало разлади!! Разумете ли ? — Сви се згледаше! Ко би сеод Вастла надао, да баш он потреви шта треба ?! И збиља, ништа друго не ће бити, него баш то! Врже боље извуку општински шмрк, наместе га на улаз у село, поставе добрих осам момака послуге, и упуте их, да на дани знак снажно повуку. . .. У тај мах фетер Нацл новуче за уже, прашина се диже, звркут каруца све се примицаше, . . . сад се указаше кочије, с десне стане владалац, са леве ађутант . . . примакоше се, а сад пургермајстор диже плаву мараму... момци на шмрку сложно потегоше,... и ... шшшшш!!! јуону млаз за млазом на изнвнађеног, иреилашеног књаза, наауни му за час ка; уце са водом, искваси и њета и његову пратњу, док кочијаш не окрену ко..а, па стружи... сгружи... а пургермајстор за њима у дреку: Хох! хох! хох ! По једној причи. Др. Казбулбуц.