Стармали

„СТАРМАЛИ" БР. 28. ЗА 1888. 219

Забрујаше оргуљп грохорне А уз пратњу харфа псалмозарии, — Српска хпмва .... оечка синагога р]х Жпди су људи благодарпи! Молсбствује за српскога краља: Да му бог да (рад Чивута) здрагљ«. Мичу с браде, рад веће параде (Ја случајно писам имо браде). Мичу. с' браде, рад веће параде. Свака брада свој интерес циља, А напокон диже се рабинер Па српскога краља благосиља. Милану је годило, реко би, Ма да му је лишце било тавпо; Благослова православне цркве Он се пије достојао давно. Свршује се. Свира се; пева се. Неким расту крила и окриља. Милан скаче у каруце своје Рабинер га удиљ благосиља. Ту је било разних рапортера; Све новине то ће да раструбе, Па што не би и ја „Стармаломе" Без икакве приметбице грубе. Краљ се Милан за тим враћа дома С благословом сииагогогурним, За тај пртљаг не Ке платит' ништа Макар да се вози влаком журним.

Сад је Милан ено већем доле, У Србији, у народа среди. Сад иазимо шта благоглов Жидски За Србију вреди. Ђаче Виндабонче.

Ћира Кажи ти мени зашто у Срби и учктгље премештају тако често, — и то баш у зиму. Спира. Е, свако зашто има своје за то. Учитељска је плата мала- Дрва су скуиа, Лако могу да озебу. А премештање и кретање (то зна г. Владан као доктор) људе загреје. Ето ти, за то се учитељи иремештају зими. Ћира. Имаш право. Загрејао би се и мало већи господин, кад би га зими са свога места кренули.

П у С Л И Ц е. ©, Кр. Милап се радо хвали да је ов у Србији подигао кнежевипу до краљевине. На то би се могло одговорпти са оким питањем : А ко је краљевину ионазио до каиларије?

§. Кад какав велики ТаизешПаГпзПег направи какав чудноваг купст, онда се људи чуде и кажу : је л и тај сам?! — Кр. Милан је кинстлер друкчије феле; што више кунстова прави све се већма види да је сам.

„Опростите, милостива".... —• „,То се неда лако опростити,"" доби за одговор. в Ја сам у кавани мало дуже остао" — „*Та већ је скоро 2 сахата."" *У оној журби, да кући дођем".... — „„Лепа журба, до душе! У зору!"" „... погреших у вратима".... — „„Какав је то разговор " „ — — — и ето дођох у тућ стан." — П „У туђ стан ? Господине, ово је ваш стан, Цогледајте га мало боље."" Његов стан ?... ал за бога. Та, он је још г иунонадежЈник Зар он ожепен?.'.' — ,Или сам ја луд, или ово леао дете ", — промрмља чика А са кроз зубе. „Милостива", поче сад у све већој забуни, „милостива госпођо ! Ја се зовем Арса Арсеновић".... — „„Па то ја ваљда тек знам ?!"" „А станујем у главној улици, број 17. — „„А нашто тај говор ? Ви сте код своје куЛе Чика Арса се убезекпу још већма, збиља, код своје куКе ?? Иогледа унаоколо ; Бог и душа, то је његов стан, само мало дотеран, улепшан. Види се, да је женска рука овуда спремала. Али сад се у глави АрсиноЈ иороди нова мисао. Шта, зар ова лепа женска, ово, тако рећи, дериште, сме њега, чика Арсу, за нос вући?! Шта

мисли она с' тим?.. — И неки необични гњев обузе му главу. Требало би, да тој покаже, ко је он , како се с' њиме не сме шала сбијати, — и тако осорним гласом избрецну се на њу: „Па шта ви онда радите овде у мојој соби ? Шта Ле те овде ?Млада женица, погледа га најпре сузним очима, па онда се деси нешто, што се Арси још никада дотле десило пије... Лепотица врисну, полети и ааде му на груди. — Ручицама обгрлила му врат, па плаче, јеца, да би се камеп смиловао. -— Арси се коса накостреши, кожа најежи Шта ће сад ? Шта да започне са овим лепим дететом, које му јецајући о врату виси ? „Та,. та опо,.. знате,... нисам ја баш тако мислио"... поче се извињавати.Сад му лепоЈка притиште в;,ео пољубац на његово и онако ужарено чело и меким гласом одноче : „<1е ли, Арсо, је ли мужнИу слатки, је ли, да се не срдиш више на твоју женицу ? Ти си хтео, да ме казниш, што сам тако уго чекала на тебе, нећу више никада! Али знаш, то јесамо због маме, знаш већ каква је, па сам хтела, да те дочекам. . . Али сад хајде, слатки мужиЛу, хајде у твој кревет, па се лепо игпавај, а сутра кад устанеш, неће мама ни знати, да си тако дуго изоетао. Хајде, душо, хајде ! Лаку ноћ ! Лаку ноћ"! (СвршиПе се.)