Стармали

230 „СТАРМАЛИ" БР. 29 ЗА 1888.

Да му викне: „клечи!" Он би јадник клек'о. Макар да је јачи Од н>е десет пута Зазирати мора II од њених екута. Морп ?!! — ЦЈто да мора ?! Том се и сам чуди (Ал то већ разуму Ожењени људи.) Ето то су јади Накараде Кбје Које мора трпет' Од слачајше своје. Трпи, трпи, трпи Тај удес проклети Ви би хтели знати Да л' се кад освети Е, па молим, паз'те, Читајте па знајте! То овако бива: (Ал га не издајте) Којиница слатка, Врло тврдо спава, И кад почне хркат' Милина је права. Тад се Која смело Шета по собама Ал изује чизме, Па у папучама. Шета, шета, шмрка (Ал не сме да кине), Нека страшна мис'о Кроз мозак му сине, Он папучу скине. — И папучу своју (Малко и са стравом.) Подржи, подржи Нац женином главом. Весели се томе И ужива у том ; Па овако збори : (Наравно шапутом) „Ти ли си, што мислиш Да владаш над Кбјом! ? Ето ти си сада Под папучом мојом . .. Тако се помама Пред јунаштвом скруши!!!.. И кад то изусти Одлане му души. (Ако још ко нати Од Којивих јада, Ето му леп пример, Како да се влада.) к. л. м. н. о.

Капа с рукави. Путовала једном два Шијака. У путовању своме превезоше се преко једне реке, па гле! нађоше на обали њеној неке старе издрпане чакшире. И један од њих не мога да се уздржи, а да у радости гласно не узвикне: „Е, јес' видио, баш су сретни они што путују! Свашта ти нађу у путу Па ето видиш и нас срећа послужила! — Но, шта мислиш ти, шта је ово, што смо сад нашли? Ја се већ омишљам шта је, ал т хоћу да видим, да ли и ти то знаш." — „Хе — хе! Видиш ти њега, како би он мене да проба. Као да бајаги ја не знам да је ово капа с рукави" — рече други Шијак смејући се, што првоме није испала за руком његова п;:оба. „Бадава, морам казати да си паметан, јер си добро погодио," рече онај, што је мало пре питао. „Па знаш шта ћемо радити с њоме! Обоје смо је нашли те ј-! једна половина њена моја, а друга твоја, али је ми не ћемо делити на .поле, него ћу ја метити један рукав на главу а ти други, па нас бар неће сунце жећи." Пристаде други Шијак на ово, и они тако учинише. Натакарише сваки по један „рукав' на главу, а тур пустише да се климата између њих. И крену се онда да даље путују. Мало даље сретне их у путу један човек, па ће им рећи: .А што се вас два Шијака удедачисте с тим чакширама на глави ?" — „Та, Бог с тобом," рекоше му Шијаци, „откуд да су ово чакшире, кад је то капа с рукави ? Зар још ни то не видиш ?" Човек им је говорио да су то баш заиста чакшире, али они ни да се осоле, већ капа је. А он кад виде, да са тим закретама не изађе ласно на крај, рече им : „Но, ви сте баш прави Шијаци!" и оде за тим својим путом. А Шијаци, сваки с по једним „рукавом" на глави, такође наставише свој пут, смејући се глупости тога човека. љ. л. Верни преводи са српског на немачки, Тера мак на конац. = Ег 1хеЉ1 <1еп Моћп аи( с1еп 2-тгп. Боље с миром него с чиром. = Ез ћезвег тН с1ет ЕпеЛеп, а!з пп! (1ет безсктГг. То је његово масло. = Ба§ зет ВиИег. Говори ко преко бундева. = Ег зрпсћ! зо \у1е ићег Кш!изе. То нема ни краја ни конца. = Ваз ћа! ■гее<1ег Еп(1е посћ 2тгп. На њему се сломила кола. = Ап Ппп 181 с1ег \Уа^еп §ећгосћеп. Нема га ни од корова. = Ез јћп тсМетта1 уоп 1Јпкгаи1;.