Стармали

рк

"У 1Е31ово2|Л:е Оа,дзг ±0. ксо:ве:м:б]с. а- 13©3.

„стармале" издази трипут месечно. Годишња цена 4 ногодишња 2 ф . — на 3 меседа 1 ф . За Србију и друге крајеве: 10 — 5, — 2Ч % динара или франка. — Власник и одговорни уредник Змај-Јован Јовановић; Издаје штампарија А. Пајевићау Новом Саду рукописг се шиљу уреднику (Ог. Ј. Јоуапоујс, \%'!еп 11егпа1»ег виг1е18(га8»е, Мг. !).( — Претплата и све што се тиче администрације птиж « се штампарији А. Пајевића у Нов. Саду, из Србије књижари ВаложиВа Београд и Ниш. — За огласе плаћа се 6 новч, од реда.

Велика скупштина. Велика скупштина ево ј' обећана И то обећање нема других мана Само што је никло мз намере худе Да скандалу вељем забашурка буде. Велика скупштина ево ј' обећана; Око н>е се врзу мисли нових дана, А врхунац гњева мало се прићута, — Е па куд ћеш лепше! цел је постигнута. Оће л' сада бити што од обећања? 0 томе се мисли, о томе се сања, И ако је буде, оће л' бити така Да у њојзи седе јуиак до јунака, Ал ја боме сумњам као човек грешан, Па ко човек грешан мо:::да сам и смешан Сумњам и о Милану и о каплар-чичи, Да би смели пред таку скупштину изпћи. ј"ц , „Ја се срдим на тебе." II- м а р а м а. Кр. Милан. Узме мараму (ону којом је негда пред олтаром био везат за краљицу Наталију) и баци је на бечког Ронахера: „Ја се срдим на тебе!" За што? — „Јер не ћеш да отвориш и у Београду фидијал свога завода за филијусе мога развода. Роиахер баци м&раму на пок. ђ. Рајковића (јер обим ове игре захвата не само све живе, велике и мале, него и све покојнике). „Ја се срдим на тебе!" — За што ? „Што си писао „Мед и Јед," што ниси писао „Мед и Мед", да људи лакше наиђу на лепак."

-ј- ђ. Рајковић. Баци мараму на др. Ст. Павловића. „Ја се срдим на тебе!" — За што? „Што износиш свету, као да сам и ја био присталица твојих начела." др. Ст. Павловић. Узме мараму, обрише зној са чела и баци је на портира у Абацији. „Ја се срдим на тебе!" — За што? — „Јер још можеш од кр. Милана добити већи орден, него што га имам ја." Портир из Абације. Баци мараму на барона Николића, ал не погоди њега, већ до њега Стеву В. Поповића. „Ја се срдим на тебе !" — За што ? „Што си у свакој чорби мирођија." Ст. В Поповић. Баци мараму на Долгу. „Ја се срдим на тебе!" —За што! — „Јер по теби свет суди све школске саветнике." Д о д г а. Баци мараму натраг на Стеву В. Поповића, — ал се загрцне, па не мога да се сети зашто се срди на њега. За то мораде дати фоту, чега ради ће, при крају игре бити казњеп. (Сљедује марама III.)

Надрт устава за Србију. (Онакав, каквог би краљ Милан иотврдио.) Пошто је цељ устава, да устави слободу народа, то се установљава: §. 1. Краљевина Србија зваће се од сад Милановац, §. 2. Укида се на вечита времена 19. грађанског законика, који наређује, да ће се у Србији у грађанским стварима судити сваком једнако, па и владару. §. 3. Краљ ће с пролећа становати у Тоблаху, у лето но разним мађарским спахилуцима, с јесени у Глајхенбергу, у зиму ће чешће посећавати Беч и Пе-