Стармали

"У ХЗГово^пе Саду ±0. деце^б^ а, 1333.

„Стармади" нздази 1 'рипут месечно. Годишња дена 4 ф .— погодшнња 2 ф . — на 3 месеца 1 ф . За Србију и друге Ера >ек>: 10 — 5, — 2 1 / ј динара илн франка. — Власник и одговорни уредник 8мај-Јован Јовановић; Издаје штаипарија А. ПајевиКау Новом Саду Рукописи св шиљу уредниЕу (Ог. Ј. Јоуапоук*, \^'јен Негпа1*ег Стиг(е184га8»е, Д1г. 9.) — Претнлата и све што се тиче администрациј е шиље се штамнарији А. Пајевића у Нов. Саду, из Србије књижари ВаложиКа Београд и Ниш. — За огласе плаћа се 6 повч. од Једа. шм&ш&№т№№№№јшшвшшшшш№шш&шшкшшкшшшј№№№т№јј**№№јшшј№јшј№

Две-три речи в нацрту новога устава за Србију. „Краљ се Милан ближи свом пароду милом," Таке вести туткају у уши нам шилом, Оним истим шилом, они иети смели, Који су нам често очи бости хтели. Ал сад очи тремо, С ухом даље гремо, Питамо да л' смемо То да верујемо?! „Краљ св Милан ближи свом народу драгом и . Тако нишу целом пера свога снагом. „Он народу иружа од слободе дара", (Ево му сведока — Николе каплара!). „Милан, он је само у слободи вес'о" (Стегу мрзи, — за то ј' брачне везе стрес'о). „IIа шта јоште иусти сумничари иш.ту ? Нов %е устав да им да — (у позоришту). „Тог устава нацрт већ је штампан цео" (Само се још цеди по декоји део). Ако томе краљу вероват'' се неЛе" (Онда да коме ће!!). Поменуше нацрт. — Тачака је много; Ко би их на брзо све прозрети мог'о. Али једна тачка истиче се сама Баш као салама међ кобасицама. „Ако кад год", чујте, тако тачка гласи „Ако кад год лија бумбара опраси, Ил се слично што год у Европи роди, Миланово ј' право, да Србију води, Викне ли он: „у рат ! - па ма у сред мира, Сва Србија мора то да респектира. Викне ли он: у мир ! — па ма ђорнут био, Душанова крв се мора скунит' тио — —*

Ја ту тачку и сад гледим, гледим, гледим. Хтео би да је штедим, да је не увредим; Али она на ме тако очи бечи, Да ја, мален' човек, морам нешто рећи: Има, има таких држава, земаља, Које упру очи у свог врлог краља; У њему им вера — његова у њима — Е тако се што год и прима и штима, Ал Милану краљу ја би друго рек'о. Ја га питам: где је о н то право стек'о ? — Аха, чујем, чујем грло недалеко: „То је право Милан на Сливници стек'о." Стармалчић.

„1 )е шогћн8 1н 1 п 1 Ш81 1>епе." Уважавајући стару пословицу ми би сад одговорили: „Е па ћепе!" — и ништа више. Али, ту пословицу употребљују противници наше аутономије тако јако, да им бенетању већ нема краја. А на ту бегкрајност тек се морамо осврнути. „Српски Дневник" утркује се са „Нашим Добом",ко ће лоја(л)нију свећу да прижеже на гробу Германову, ко ће у шири и црњи оквир да утутка име и славу покојнркову (јер се ширина тих оквира у Пешти на центиметре мери — а пештанске меродавнике није добро вређати). Но пештански „Ллојд" је ипак далеко одмакао од њих, — јер ето ми на пример, а и сви прави Срби мислили смо да Герман треба да иде пред вечни суд онакав какав је, дакле без покрова, — али његов стари покровитељ „Ллојд" нашао је да је добро да му и покров отка, и то од чега, од мржње целог Српства, јер, по естетици „Ллојдовој," то је „најленши покров за мртвог патријара српског."