Стармали

„СТАРМАЛИ" БР. 34. ЗА 1888.

266

Даклем „Ллојд* јеадјустирао Германа за пут на онај свет; он му је огрнуо покров народне мржње, јер мисли да ће и богу мио бити онај, који се умео народу свом тако својски омразити. Но мозкда он мисли да је тако и мржњу нашу саранио. Ту смо га цреварили. Јер ми нисмо мрзили, и не мрзимо Анђелића, него дела и недела његова, и на њих ће иадати све већа и већа мржња, догод их очима гледамо, па ко хоће да сарани и мржњу нашу, боље би било да скине са лица земље и дубоко закопа све оно, што је Герман тако обилато разасуо. Види се да су пештански Чивути читали старе српске привилегије, — али нису све добро запамтили. Сећају се да онде стоји : „1Лсеа^ие V о 1з 18" е!о, па мисле да је то њ и м а речено, ма да им нико не смета кад свога оберрабинера бирају, — то им није доста, — него су ево већ нашли свога кавдидата и за упражњену столицу патријаршије српске. Ми мислимо да се ови бадава труде, — али оиет кад узмемо ствар са друге стране, тешко ! је веровати да се бадава труде, јер кшефтелеси своје услуге никад ником бадава не пружају, ћбсћз^епз на вересију ал и то на сигурну мееицу. Та за бога, кад је могао касапин Фегер за 8.000 фор. постати немеш, за што да се Чивути не мешају у ствари даљског спахилука, који мало више доноси. Па ипак ми се надамо да ће се избор патријарха свршити уоНгеГСНсћ, — а не трефорлих.

Али сад, да нам ко не замери што тако много говоримо о Герману, ајде да видимо шта би се могло 1§ДДВ«Ж1. * Како ли су лепо наместили! Наиисао Јосиф Хевешија. (Свршетак.) Већ кроз један минут сам закуцао сам на теткиним вратима. Несам ни чекао одговора, него одмах рупим унутра. Мислио сам да ћу затећи тетку са облогама на глави, где лежи на дивану и јауче од бола. Иреварио сам се. Она сеђаше поред стола, а преко од ње Ленка, и гле чиме се занимале! —■ картале се. Ако се не варам, играле су пикета. Моја појава врло их изненадила Изгледале су некако чудновато, као да их је ко полио хладном водом. Та није шала — ући без пријаве. — Извините молим, — почнем ја најсвечанијим гласом, али тетка, која је заједно са Ленкем скочила од стола није ми допустила да наставим. — Тиме, што сте ви — плане она на мене у потпуном смислу те речи —, тако без пријаве упали у нашу собу, тиме сад крунишете она своја лепа дела, која су већ и нама дошла до ушију. У осталом не браним, што се тако десило, бар ћу вам у очи казати, какво мишљење имам о вама, поштовани господичићу мој !

рећи о онима, који су иза -њега остали а његови се звали. Нема их много, па нам неће посао бити тежак. 0 брату Германовом Стевану. 0 њему се може рећи нешто врло лепо. „Он више неће пуцати на народ." — Па зар то није лепо. 0 Кушевићу. Он је први почео грдити Анђелића, спомињући његово благо и његову н еб л агод ар н о ст. 0 уреднику Нашег Доба. Не треба се ни мало чудити ако се тај верник од презјелне радосги завуче у своју кућу, па опет само једанпут на недељу почне излазити. 0 п о п П а н т и. Он за то није дошао да целива свету десницу, јер су покојникове руке сад биле на прсима прекрштене. А он тако не целива. 0 Лемајићу. Он као да се није сувише ожалостио. Јер је таки после смрти Германове двапут скочио у (чину). 0 неким берберима које је Гермап патрони зирао. Они ће се сад сигурно у Митровицу одселити, јер је тамо премештен савсапун, који је иза Германа остао. 0 Милану Гроз н о м.БЖсПе ез<; САТирам поп зспћеге. Многи се чуде од куда у тако малог човека толико суза, кад је још за живота Германова исплакао пензију.

Како певају немачки Немци о својим царевима. "УУ11сће1т I. — <1ак луаг <1ег §ге1зе Ка1зег. Гг1е<1псћ III. — <1аз таг <1ег \тзе Кајзег. \\ 7 Дсће1т II. — <1аз 181; <1ег Ке1зе-Ка1зег. (,Н, 1^,") — Драга тетка, — почнем ја по ново, али једним тоном више, да ме не би опег као оно м ало час „надгласала" —, верујте ми, да сав горим у жељи да дознам, шта сам ја то могао учинити, што би отргло од мене вашу драгу љубав, и због чега сам и јуче и данас тако туђински дочекан у дому вашем. Да вас не волим толико, као што вас заиста волим и поштујем., да се не сећам свих оних срдачних дочека, кад год сам вам пређе долазио, кажем вам заиста бих до сада већ био огишао од вас: али пошто сам тврдо уверен, да овде мора да постоји неко велико неспоразумљење, то сам, и макар ме у први мах и за насртача сматрали, желео, да ма по коју цену изидем пред вас, да ово неспоразумљење рашчистим, и да вас замолим, да ме не осудите, пре него што ме испитате. — Неспоразумљење! — насмеја се тетка подругљиво, док је Ленка за све време док сам ја говорио, оборене главе ћутала. — И сувише поуздане податке имам, а да бих могла поверовати, е је то неко неспоразумљење. — Чак и податке имате!? Па имате ли бар освему? — - запитам ја. — 0 свему да, — одговори тетка, све већма улазећи у такат, — јер ако хоћете да знате, ево ћу вам казати, да вас цео ваш град познаје као човека, који воли да прави шкандале, а сада и ја сама увиђам, да је ваш отац имао право кад се тужио на вас, да не можете, по-