Стармали

„СТАРМАЛИ" БР. 34 ЗА 1888. 269

сада будеш што саветовао, нека изшпекулираш што мудрије и достојанственије, иначе боље ће бити и по тебе и по нас, да о нашим стварима ћутиш као заливен. ШсМз Гиг ТЈп§и<; Стармали.

Потуцања. Четврто п о тудета. XIX. Самоћа је света; Али знате л' коме? Ко се уме пдеменито Позабавит' њоме. XX. Речено је давно веће: „Свакој' ковач своје среће". Али кад је једном скујеш, Баља стати, Не куј даље. не куј даље, Јер је можеш расковати. XXI. Зло је када здрава нога Од зла страда: Кад се у њу отуд, одуд, Трн забада. Ал и од тог још је горе — Јест', тако ми бога Кад је пуно забадача — Али вема здравих нога. XXII. Пјанац мисли једно. Крчмар мисли друго*, Ал разномислица Не траје им дуго. ххш. Сиротиња помиње „Наше богаташе", Ал ипак је далеко Од „коха" до каше. XXIV. За паора кажу Има деввт кожа. Ал порезно званије Има десет ножа. Деда Љоша.

Захваљујежо и молимо у име сиротиље, Захваљујемо дворској управи удове архидијецезе, што је последњу вољу Германову тако човечански и благодетно преиначила, те нрилепчивим отровом заражене кошуље није међу сиротињу поделила. Јер ма да је голој и гладној сиротињи сваки дарак добро дошао, ипак јој је јектика излишва.

Само још једно молимо: да се те кошуље снале. Јер ако се Чивутима продаду, — онда може још горе испасти по сиротињу, т. ј. у место јектику да на поклон добије, може је још у незнању своме и куповати. Стармали. Љубавне шљокице, У. Нешто ћу да признам, Удовице сгара. У очима твојим Има пуно жара, Камо срећа да отако гори И моја цигара, Коју плаћам у трафици Комад по шест пара. VI. Ти ме питаш зашто самац Шећем гором, Зашто више непролазим Вашим шором? На то ће ти одговорит' Глас мој тужан: У ваш шор се доселио Кројач Ком сам много дужан. VII. Медени колачи Нису тако скупи; Би л', душице, да ти браца Срце једно купи ? Па ако га примиш Пун ћу бити среће, И кад га загризеш — Болети ме неће. УШ. Јеси лепа, то признаје И опрезно срце моје. Па каква су твоја уста, Па какве су очи твоје! На твој миг би човек срн'о У поноре адске тмуше; Али мени једно смета — Ја не волим намигуше. Шатријан.

Из ваздуха. У бечким новинама читамо овај телеграм: Ве1§'гаД. ШеуопЛеп В1аНегп со1рог4гхг*е Масћг1сћ1;, 4а8 8 <1егКгопрг1дг зејпе Мпиег 1п Викагез!; ћезисћеп 1 гД, хз* Vо 1аиз <1 е г ^е^тНГеп. (А то значи српски: Вест, да Ле ирестолона-