Стармали

„СТАРМА1И" БР. 36. ЗА 1888. 287

лећи: идите, нека вам апотекар овај лек зготови, па са њиме етарцу добро истрљајте леђа; па ако видите да му је то помогло. ја вас лепо молим да ми то јавите, да и ја то употребим, јер и ја од леђа страдам. * Истом баба-талиаом старцу, које каз'о, каз'о, да је добро да се изатре са „Ргап2ђгапс1 \ует"-ом, и он купи флашицу тога, но можда је хтео да криво разуме јер бо је „РгапгћгагкЗшет" попио, а са стаклетом је трљао леђа, и сад се јошт хвали како му је то помогло. * 0 вашару рећи ће мали Јоцка својој мајки: Мати да ми купиш коња, но не од дрвета него од меса, а деда ми је каз'о да ће ми купити „калуце" па ћемо да се возамо, ти и отац да седите натлаг, а ја и Олга наплед, ја ћу да телам, — а после мале почивке рећиће сасвим забринут: е — а коће да отволи канију — кад смо сви на коли. * Прве недеље ових поста када се иричешћивали, стајао је црквењак пред двери поред свештеника, и питао сваку жену за име, те да он каже попу да може сваког по именце при пречешћу спомепути, црквењак је редом ређао: Перса, Агница, Марија, Соса, — „кума Ката" (то је била црквењакова кума.) Па шта је он пофалио, ништа, ал ево и свештеник је тако и спомен о : „Кума Ката." (Таке ситније погрешке радо праштамо и звонарима и свештеницима.) * Код овдашњег столара Ј. Кешанског дође пре неки дан један 70 то годишњи старац и рече му: Мајстор Јоцо ја дођо до тебе да те замолим и да ти јавим да сам дао налог мом унуку, кад умрем да од тебе сандук узме, но молим те немој на сандуку писати оно обично „Поживио 70 година" него или „Робовао 70 г." или „Аргатовао 70 година." Какво поживио, зар сам ја поживио. Мајстор Јоца га удивително погледо, па се насмејо, а и ја с њим заједно, који сам се у тај пар ту десио. * „Деда бели" (тако га сва деца из ове улице зову) приповеда, да у стара времена нису стављани вад писи на сандуку самртничком, као сад, а сад се стављају зато, што св. Петар неће више да сваког запиткује како му је име, јербо дође но који од њих мутав, глув, суманут; а овако још издалека види име иа га у тефтер упише. Н а Т П И С И, Једчог сиротог обућара саране без параде, без сандука без игде ичега и то чак на крају гробља. Спаија Ф. који је баш тај пар туд пролазио, стане да види и да га бар он сажали. Но није при том остало, — он после неког времена да подигнути леп споменик са овим надписом: Овде, бјаш где је гробљанска Ивица Лежи сарањен Поповић Живица, Он је јбио сирома обу ћар

Другом је мајстору радио на пар, Сирома је био — јео леба и лука А сирома је и сарањен И то без сандука. Но када једном дође, суђења час Те кад завапи свемогућега глас: „Устајте мртви" Сви ће остали проваљиват сандуке, Живица пак, устат ће без муке, 5-ко у Вршцу. И „СТАРМАЛИ" ПОКЛАЊА СВОМЕ НАРОДУ НОВ УСТАВ. ТАЈ СЕ УСТАВ ЗОВЕ: ПОЗИВ НА ПРЕДПУ1АТУ. и тај се устав има примити од корице до корице. Наједној корици пише: „Србима треба „Стармали", — а на другој корицинише: „Стармали" не може излазити без довољна одзива". Сад ћемо тек видити, ко је вера, а ко је невера. Ми се уздамо у веру и верујемо да ће нам нова година ојачати новерење у народу, које нам је најмилија награда. А оно је друго ситница, која не засеца дубоко ни и чији цеп: Т. ј. 4 фр. на годину, 2 фр. на по године, а једна фр. на три месеца у Аустро-Угарској. (За иностранство 25/ 0 више). Ситни докази поверења шаљу се на администрацију Стармалог у Н. Сад. „ Стармали".

Лош се могу добити сви бројеви „

Све дужнпке наше, којима смо парочжте карте разаслади, учтиво молимо да свако свој дуг у најкраћем року подмирити изволи, јер ћемо за кратко време штампати имена свију оних, који нам што дугују за ову и за прошле године. Бересија је утукла многе листове, па нећемо ни ми моћи још дуго овако да нам листу дужници корен подгризају- Зато нека сваки свој дуг одужи, кад ми своју дужност савесно чинимо издавајући овај лист без икакве користи своје. ИЗДАВАТЕЉСТВО „СТАРМАЛОГ." Новије књиге иослаше уреднишшву на приказ. Поеледља грофица Бранковићка, Написао И К. < прон. С немачкога превео и на свет издао нроф ™ојо Медић. У Земуну штампарија Сопронова 1889. ЈТ» аа 60 н. ХЈзротепе па в1ап ВгоЛ 2аћ11је210 Ј. А. Вг ;1 С а 1/с1ао 81п ти Бг. 1§пј. ВгНс. Бјакоуо 1888. Време је новац, приповетка Фр. Хоф ^ана. Срнски приповедио Голубан. Издање књижаре Ми .'ивоја Каракашевића у Сомбору 1888. Цена 30 новч. '->0 пара дип. 4-та књига „Друштва Светога Саве' в Р »ство „Брат је мио, које вјере био.' ; II. Уредио и надгледао I. тајник Друштва Св. Саве : Пера ђј т Т ^ еог Р ад У краљевско-српска државна штампар^ 9, боВ - Дена је за нечданове 2 динара. Отармалог" од почетка до дана(/ 4, 1 т