Стармали

286 „СТАРМАЛИ" БР. 36. ЗА 1888.

ишла, и тако поведе „рањеника" кући. .. Јадна мати скаменила се али шта ће. . . Мала јунакиња претисла ручицом четворку, па ћути . . . ћути. . . док се у једаред не сруши доле. — Млога крв, што је одишла, ослаби лепо детешце. Лекар дође, нареди што треба и тако мала Милчица мирно заспи. — — Кад се пробудила, била јој је прва реч: „а где је моја четворка * ? . . . Еј сретно време детињства. Камо ли си?? Др. Казбулбуц. (Љубисав.) Кр итик а, А. Како се теби допада Вуков речник ? Б. Та лепо, лепо. Ал ја му замерам само двоје. А. А шта му замбраш. Б. Прво, што је здраво дебео; а друго, што нема остраг „Где је што", као што има у другим Вуковим књигама. Јеловник у гестионици „код великог сунђера." Супе би ће сваки дан, Био радни ил' свечан, А у суаи ко што нађе, Ил тргањци. ил комађе. Од коприве ситна цвета Донећемо Асијета. Леб ће бити добро куван, Мириса ће и на дуван. И ринфлајша биће дост' : Повелика једна кост. Иза тога цушпајзова: Ту је багрен, ту је зова, Ту лободе широк лист, (Сваког лета салвет чист.) За тим друга јела лепа: Осушена шаргарепа; Од бундеве бута по, Од мркуше фрикандо. Па тек дивљач — ердегата! Зец, што живе мише хвата, Са салатом врло фином: — „Наше Доба" са рацином. За стомаке здраво слабе Већ се пр :се ситне жабе. За стомаке мало јаче Од мекиња савијаче, Са љускама од ораја, Оковане с оба краја, Макарина од бургија И пишкота од ћускија. Пацованих шестопера, Посољених револвера. II шунака са потковом. И шљунака са шодовом. Па на ражњу печен кит Желим добар анетит ! 5-ко у Вршцу.

Шарени шљунци. Пише за „Стармали" 5-ко у Вршцу. Учитељ: (ђаку) Море Јово а што ниси купио пропис ? ђак: Молим ја немам новаца. У ч и т е љ: А камо ти осам новчића што си јуче од два погреба добио. ђ а к: Јест, лане, а ни ми узо Лала па купио дувана. (Жалосно ал истинито.) „Ал је баш права свиња овај мој комшија; попије сатљик ракије па на једанпут, а ја једва холбу у двапут." * Е, баш добро те нађо мој „ЈМотБисћ" од пре десет година Још од босанске окупације, забележио сам у Броду што сам вид'о један чивутски излог грдно велики а ево како је био сортиран: На среди излога стојао је велики џак дрвеног угља а на њиме леп „тебих" за кревет, — с десне стране џак са пасуљом, а на пасуљу „пеглајз", — с леве стране џак кромпира, а на кромпиру млин за каву. Између угљеног и кромпирног џака стојале су лепе велике чизме за лов, а између угљеног и пасуљног џака, метла од прућа, метла од сирка, и дрвене виле; јошт поред ови џакова било је, земичака и кифала, официрска сабља, црвени атласки сунцобран, шунка и револвер за шест персова, што дванајест пути пуца. Над средњим џаком висиле су велике ченгеле, на којима су позакачиване биле ове ствари: једна дивна од слонове кости и пауновог перја израђена лепеза, једна џигерњача кобасица, један „опернгукер", једна мистрија за зидаре, једне плаве са белим пругама чарапе, једна чешагија, један брус, ал ону осму ствар ниеам мого да распознам шта је, била је на форму мумаказе, — па онда наочаре „цвикер" (шта ли тако нешто) а те ченгеле биле су удешене да се са тим стварима окрећу. С једне и с друге стране излога полице и рафови, а на њима је било: сачме, пиринџа, галиие, роткве, мушмуле, шећера, варзила, путера, цигаре, кремење. Том су Чивутину муштерије много долазиле. Ал он је ипак за то банкротирао. (Ал за то није осиромашио). ❖ Каплар Попа увек се хвали: Без мене нису мо гли да одрже окупацију Босне. А како то, запитаће га неко. л 11а тако, јер да су они без мене могли зацело би ме код куће оставили. * Није онај расејан што тумара које куд и тражи лулу а лула му у усти, нит је оиај расејан што тражи свог коња, а на њему јаше, већ онај је расејан, који у вече кући дође, кишобран у кревет стрпа, а сам стане иза врата, па до зоре, као што је се то неком овде догодило. * Баба Тала дозове лечника да јој прегледи старца који се непрестано тужи да га болу леђа. Кад га је лечник прегледао напише рецепт, да га баби ве-